Из 16. ст. прелазим у годину 1718. када су аустријски картографи F. Heisse и I. Berndt начинили једну вриједну и врло детаљну војну карту цијелог Посавља од ушћа Уне до ушћа Дрине у Саву, онако како је одредио Пожаревачки мир, наиме да граница између Аустрије и Турске не буде на Сави, већ да Аустрији припадне дио јужно од Саве онолико колико за сат времена може прејашити коњаник. Карту су цртали тако да је југ горе, сјевер доље, исток лијево, а запад десно. Линија разграничења је означена дебљом испрекиданом цртом на којој су бројевима означене граничне хумке, а путови тачкицама. Називе наших насеља налазимо и данас на тој карти, што је знак да живот и насељење овдје нису више носили само печат привремености, него и ознаку сталности, упркос сеобама. Изгледа да су Heisse и Berndt и сами радили на терену, а и имали добре обавјештајце, док им је карта овако детаљна и прилично тачна. Једино се за хидрографију у унутрашњости може рећи да су је готово измишљали, што је и разумљиво. Карта се налази у Ратном архиву у Бечу, а објавио ју је 1907. год. G. Bodenstein у ГЗМ. Кренимо редом:
-GRADISCA, Градишка, је на обје обале Саве означена исто, а уписана је само на славонској страни, јер на нашој није било мјеста.
-VRATOLON је Вратолом. У извјештају генерала Петраша из 1725. год. Вратолом је мост којим се преко блата прелази на пут јужно од Градишке.
-BOG је Бок, означен само на славонској страни, док на нашој пише да плави Сава, UBERSCHWEMUNG DER SAU.
-MILINISCHTE на Сави је Млиниште означено и на каснијим картама.
-MASCHOVATZ , Мачковац, DOLINA, Долина и ORUBISTZA, Oрубица су уписани само на славонској страни Саве.
-GOSTINA је првобитно име ријеке Гостиње, а судећи по извјештају из 1725. год., то би могло бити старо име Козинаца.
-OSCHISCO надомак Бардаче је непознато.
-KERST је Крст и налази се уз воде Бардаче, а уписан је и на славонској страни Саве између Луњана и Орубице.
-DRINOVATZ је Дриновац. што је изгледа, старо име за Кладаре. У основи је икавски облик дрин “дријен“.
-VERBAS FLUS. је ријека Врбас.
-LAMINSI су Ламинци.
-TRESCHELIE су Трошељи.
-CAROJOZOFZI су Карајзовци.
-CARAVIDA WODA је поток Каравида.
-MLATURA је ријека Матура.
-VACUP је Вакуф. Приличније би било кад би Вакуф и Стапари замијенили мјеста на овој карти.
-LILIZ је Лилић, село уз Врбас.
-STAPARI су Стапари тј. Разбој. Стављени су на мјесто Вакуфа.
-MERJEFZI су Мрчевци.
-SEVEROVCI су Сеферовци, односно, како народ каже, Сеперовци.
-ROGOLIE су Рогољи.
-VERTOFZE су данас, по свој прилици, заселак Вртоваче у Береку.
-MARSCHIZI су Машићи. Маршић значи “мали трг, трговиште, сајмиште“, а добили су то име јер су вјероватно били подграђе града Љевача.
-VILUSI су Вилуси.
-BEMANOFZI су лоше написано име Романоваца.
-KERNIETE су Крнете код Лакташа.
-BAGINZ су Бакинци.
-MAOLIAN су Маховљани, познати гдјекaд и као Маховачки Луг.
-MAGLAJANI су Маглајани, само криво уписани с источне стране Врбаса, као и
-BETOJETZI, што је лоше написано име Петошеваца, села на југу Лијевча Поља.
-LARTASCHI су очито Лакташи.
-GERBAFZI су Грбавци.
-BARAIJE су Бараји.
-BOTRAZI је искривљено умјесто Potrazi, тј. Подградци.
-OGORELIZE је Огорјелица, данас само брдо, а можда су картографи мислили да је име брда заправо име селу.
-LIPOVLIANI, данас их нема, али има земљиште Липовљани у Ћирићима у Г. Подградцима.
-BOROFZI су потпуно ишчезли, а вјероватно бјеху један од некадашњих заселака Јабланице.
-SOVOLIA ЈЕ Совјак, али и доказ да је у том имену некад било епентетско “л“.
-SREBOULIANI су с кривим иницијалом Требовљани, Трјебовљани.
-TREBOFSQUA ZERQUA је Требовска Црква, стари манастир Милешева Гора.
-VERBASCA FL. и BERSA VERBASCA FL. Судећи по извјештају из 1725. год. данашња Јабланица се звала Врбашка, а данашња Врбашка се звала Bersa Vrbasca, што по свој прилици значи Брза или Бржа Врбашка. Мислим да се ријека Јабланица звала Врбашка, како је означено и на овој карти, зато што је текла од града Врбаса. Зато сам још одавно претпоставио да се град Врбас није налазио на Паветњаку изнад Г. Подградаца, него да је био на Дабића Градини у јабланичким Каштелама (истражио ју је дјеломично И. Бојановски). Тврђава изнад Г. Подградаца звала се Градец или Градац. Не знам јесам ли у праву. Након што се звала Врбашка, ријека Јабланица се на старијим картама биљежи као Раковица, што је такође сигнификантно, а тек потом, у 19. ст. као Јабланица. Ипак остаје нејасним зашто је данашња Врбашка названа Брзом или Бржом.
-BISTRIZA је Бистрица.
-GASCHTIZA је Гаштица или Гашница.
-LEPENITZA и LEPENITZA FL. je напуштено село Лепеница изнад Милошева Брда високо у Просари с истоименим потоком, који на овој карти тече према Сави.
-BOTOASCH је непознато село код Гашнице.
-ORAVITZA BACH је Ораховски поток.
-BOTOARITZ BACH, непознато.
-IABLANIZA је село Јабланица насупрот славонском Јабланцу. Чудно.
-BLAVSCHINZI су Плавшинци, како народ у Сиволинцу памти да се звало село Млинарице.
-METVEJA, необична графија за Међеђу.