CARTOGRAPHIA SERBSCAE II

Подели:

Герхард Кремер, познатији као Меркатор (1512-1594), био је фландријски картограф, који је картографију унаприједио и поставио на научне основе. Ипак, његова карта “Sclavonia, Croatia, Bosnia cum Dalmatiae Parte“,вјероватно из или око 1570. год., у приказу је нашега краја врло нетачна и произвољна, а рађена је компилацијом ранијих, сада незнаних карата. Понеки испретурани подаци с карте данас су готово комични. Покушајмо ипак донекле разумјети овај детаљ Меркаторове карте.

Када боље погледамо ову карту, видимо на њој уцртане двије Козаре раздвојене измишљеном ONWIZZE FLU. На ушћу Уне (WANA FLU.)уписан је IESSENOCZ (Јасеновац). На Уни је и DUBITZ, али и DOBITZA сјевероисточно од Козаре. GRADISKIA TURCICUM је тако, јер је већ 1535. год. Градишка пала под Турке. На ријеци Крупи (KRUPA FLU.) су ROYZURA (Козарац) и MASTIENEZA (Моштаница) што није тачно. Ту се налази и NABIN (Нови), али и као NOBIN под другом Козаром. Ту је и MEDIZERE што је с W окренутим у М, WEDIZEVE, тј. Водичево на Уни. WAZWICZ је непознато мјесто, које се јавља и на каснијим картама, можда Бачвани код Костајнице. На ушћу ONWIZZE у Саву уписан је KOWACZ TURCICUM (турски Кобаш), а уза Саву RHASTIA (касније HRASTIN) и KLETHYNA, који су непознати. На сјеверном дијелу Козаре уписан је град ORYWAZ (Врбас), а у равници испод Козаре и EZIC, што је Осик или Осијек, знан од 1334. год., који је, као што му и име каже, био дрвени кастел, а налазио се на Градини у селу Вакуфу. WEXAN и ZWEZAN су Звечај, ZOKOLO је Соколово, OB. и NID. WAXICZ су можда Бочац, STERNICZA је непозната. WANIA и WANYALUKA су Бања Лука. MEDIERES је исто што и MEDIZERE. SWYNAR је Свињар (Србац). SLOBOTZMA је по Игору Илијеву љевчопољска СЛОБОШТИНА. Град Љевач је опет уписан двапут, као LEWACZ између Врбаса и Саве, и као тврђава LEMAX под источним бријегом Козаре. И овдје је W окренуто у М.

Аутор: Борислав Касагић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *