Највјеродостојнији свједоци о етничкој припадности становништва средњовјековне босанске државе, јесу повеље босанских владара и властеле, настале на подручју средњовјековне босанске државе. Meђутим, таквих извора је мало сачувано па представљају непроцјењивуПрочитај даље

План Илије Гарашанина о уједињењу свих Срба и осталих јужних Словена у једну државу, изнесеном у списи под називом „Начертаније“ 1844. године,  у бошњачкој публицистичкој литератури али и историографији тумачиПрочитај даље

Доласком окупационих османских чета на Балкан, а тиме и на српске етничке просторе у касном средњем вијеку, које је резултовало вишевјековном окупацијом познатом у народном предању као „ропством под Турцима“Прочитај даље

Након Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине, послије Берлинског конгреса 1878. године, требало је на окупираној територији створити стабилан и лојалан државни елемент међу домаћим становништвом. Најпогоднији фактор за овај пројекатПрочитај даље

Српски народ на Балкану је током средњег вијека био изложен притисцима римокатоличке цркве, која је настојала да га преведе из православне вјере у римокатоличанство, и да га стави под својуПрочитај даље

  Деветнаести вијек за Србе у Босни и Херцеговини био је вијек сталне социјалне борбе против муслиманских феудалаца, борбе за равноправност и национално ослобођење и уједињење. Пише Борис Радаковић ТежњеПрочитај даље

Бенедикт Курипешић је 1530. као члан дипломатског посланства путовао Балканом и оставио драгоцено сведочанство о земљи и народима које је срео на путу ка Цариграду. Старе краљевине и царевина БалканаПрочитај даље

С краја XIX вјека група Срба муслиманске вероисповести истицала се просветним радом и покушајем изградње мостова међу народом који је делила вера а повезивало српско порекло. Нема љепше земље одПрочитај даље

Приликом насељавања Балканског полуострва у раном средњем вијеку, Срби су поред свог општег народног имена и идентитета створили и локалне или регионалне идентитете и имена под којима се јабвљају уПрочитај даље