Исламски фундаментализам формулисао је Алија Изетбеговић у Исламској декларацији. При свему овоме треба водити рачуна и разликовати исламску вјероисповијестод исламског екстремизма. У уводном дијелу Исламске декларације Изетбеговић прецизно објашњава појамПрочитај даље
ширење Отоманске империје Аранђел СМИЉАНИЋ* Апстракт: У раду су саопштени најважнији подаци о дипломатији босанских владара и обласних господара прије, за вријеме и након турског напада на Босну 1463.Прочитај даље
ХВАЛОВ ЗБОРНИК Рукописи и минијатурно сликарство средњовековне Босне одавно привлаче пажњу научних истраживача — историчара, историчара уметности, лингвиста, палеографа. Истраживања су ишла у различитим правцима, нису била обављана увек саПрочитај даље
др Боривоје Милошевић Филозофски факултет Бања Лука1 Апстракт: У раду је дат краћи приказ писања хрватске штампе о Србима и Краљевини Србији непосредно послије атентата у Сарајеву, током јулске кризеПрочитај даље
Требава Радован Пилиповић, ма Архив Српске православне цркве Београд Оригиналан научни рад Апстракт: У раду се, на основу архивских извора наративног карактера из збирке судије Петра Јовановића која сеПрочитај даље
Др Боривоје Милошевић1 Филозофски факултет Бања Лука девастиране и опљачкане радње Срба у Сарајеву 1914. године Годинама уочи почетка Првог свјетског рата у Аустроугарској је добро изрежираном пропагандом створенаПрочитај даље
др Боривоје Милошевић1 Филозофски факултетБања Лука Апстракт: У раду се анализира учешће православног свештенства у бунама и устанцима Срба у Босни (на простору Дабробосанске и Зворничко-тузланске епархије) од почетка XIXПрочитај даље
др Боривоје Милошевић1 Филозофски факултет Бања Лука Кључне ријечи: Соколски покрет, Босна и Херцеговина, Први свјетски рат, велеиздајнички процеси, „Побратимства“. Апстракт: У раду је изложен кратак историјат оснивања српскихПрочитај даље
Сажетак: У историографији бивше Југославије опште је прихваћено мишљење да је у средњовјековно доба на подручју данашње Босне и Херцеговине истовремено партиципирала православна, католичка и тзв. „црква босанска“. У савременојПрочитај даље
Први сачувани ћирилски споменици писани српском редакцијом у Босни су из 12. вијека. Простори српског језика у средњовјековној Босни наслиједили су и глагољску и ћирилску правописну традицију. Термин „босанско-хумски“ „зетско-хумски“Прочитај даље