ИСТОРИЈАТ БАЊАЛУЧКЕ ЕПАРХИЈЕ
Територија данашње Епархије бањалучке у прошлости је улазила у састав Епархије дабарске односно Митрополије дабро-босанске са сједиштем у манастиру Св. Николе у Бањи, а од 1693. г. у Сарајеву .Прочитај даље
Територија данашње Епархије бањалучке у прошлости је улазила у састав Епархије дабарске односно Митрополије дабро-босанске са сједиштем у манастиру Св. Николе у Бањи, а од 1693. г. у Сарајеву .Прочитај даље
Манастир Моштаница је српски православни манастир који се сматра једним од најзначајнијих православних манастира у Босни и Херцеговини. Смјештен је у долини истоимене рјечице на сјеверним падинама Козаре, 12 километараПрочитај даље
До манастира Тавна лако се стиже асфалтним путевима из Бијељине, Лознице, Зворника и Угљевика. Смјештен је у живописном крају, гдје се сусрећу планина Мајевица и семберска равница. Испод манастирског имањаПрочитај даље
„На 42 километра западно од Бањалуке, скоро на срједокраћи између Бањалуке и Санског Моста, подно Змијања, налази се манастир Гомионица, у долини горњег тока истоимене рјечице, управо поред њене деснеПрочитај даље
Укидањем Пећке патријаршије 1766. године Српска православна црква у Босни и Херцеговини дошла је под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Од тада су на епархијама у Босни и Херцеговини епископи били Грци.Прочитај даље
Босна се у научним круговима вековима сматрала саставним делом српске етичке и националне целине. Током XII века она се осамосталила на политичком плану, али се и поред тога сматрала саставнимПрочитај даље
Стара српска православна црква (у народу позната као Стара црква), налази се на Башчаршији у старом дијелу Сарајева. Храм је посвећен Светим Архистратизима (Архангелима) Михаилу и Гаврилу. Она спада уПрочитај даље
Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стијенама мјеста Тврдоша, крај десне обале ријеке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. По народном предању Тврдошки манастирПрочитај даље
Иако је територија средњовјековне босанске државе потпала под јурисдикцију римске цркве, ипак су народ и црква у њој задржали обреде и традицију Источне цркве. Због тога је Босна била подПрочитај даље
У писаним изворима Манастир Житомислићи се први пут спомиње у отоманским пописним дефтерима за Босански, 1468/1469. године, и Херцеговачки санџак, 1477. године. Ови подаци казују да је Житомислић стара баштинаПрочитај даље
Designed using Magazine News Byte. Powered by WordPress.