ЦРЕПОВИЋИ (ХЕРЦЕГОВАЧКИ)

Подели:

plemenito

„Почтени витез“ Прибислав Вукотић, „коморник“ херцега Стефана Вукчића Косаче, спадао је у најужи круг поверљивих херцегових дворјана. Вероватно се зато  појављује као један од сведока и извршилаца тестамента херцега Стефана, диктираног милешевском митрополиту Давиду, 21. маја 1466. године. О пореклу Прибислава Вукотића нема прецизних података, и једино се понешто може закључити из другог презимена које је употребљавао. Поред презимена Вукотић, без сумње добијеног по оцу — у једном документу поменут је као „Prebisano de Vuchota“ — носио је и презиме Цреповић (односно Цријеповић), како је у неколико махова забележен у Дубровнику. Очигледно се ради о не реткој појави присутној код властеоских породица у дубровачком залеђу да се, поред узимања патронимика, задржава и једно презиме кроз више генерација. Прибислав је, према томе, вероватно припадао породици Цреповића за коју се зна да је у то време живела у Фочи. Из ове породице позната су и браћа Радивој, Раде (Радета) и Радијенко Цреповић, трговци; Радета је више година био и кнез Фоче. Ови чланови породице Цреповић свакако су припадали претходној генерацији, у којој се не помиње име Прибислављевог оца Вукоте, иначе врло често међу фочанским трговцима.

Прибислав Вукотић—Цреповић такође се бавио трговином, непосредно послујући са италијанским градовима. Од средине XV века почео је да води трговачке послове херцега Стефана Косаче; касније је био његов саветник и дипломата, а у другој половини 1458. године постао је херцегов коморник. Једно време обављао је функцију кнеза Фоче. После смрти херцега Стефана био је, све до 1472. године, у служби његовог сина, херцега Влатка Косаче. Највероватније је те године прешао у Италију и настанио се у Падови. Тамо је, 21. марта 1475. године, саставио тестамент из кога се понешто дознаје о условима у којима је живео и о члановима његове породице, којима завештава своју не малу имовину. На неком од европских дворова Прибислав Вукотић произведен је у витеза, а такође је био и носилац високог ордена Змајевог реда.

Из књиге: „Родословне таблице и грбови српских династија и властеле“, Београд, 1991; аутор књиге је Павле Ивић који је књигу први пут објавио 1919. године, а ми смо се за потребе сајта користили издање које су допунили и приредили група аутора.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

http://www.plemenito.com/sr/crepovici-%28hercegovacki%29-/o90

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *