Чувар клисуре: Град Бочац

12573_vest_D0B1_1.jpg
Подели:

На простору који се некада звао Доњи Краји постоји неколико остатака утврђења или градова, а један од најпознатијих је тврђава Бочац.

 

Текст и фото: Жељко Свитлица

Разлог томе не лежи у чињеници да је тврђава очувана или да је импозантних димензија већ се налази поред магистралног пута Бања Лука – Јајце на видљивом узвишењу. За разлику од остатака градова Звечај и Гребен који су једва или никако видљиви.

Бочац је, према доступним подацима, изграђен почетком 15. вијека, а први пут се спомиње 1448. године у акту угарског краља Сигмунда бану Матку Таловцу у којем је наведено да је у војном походу у љето 1434. године угарски бан успио преузети од Османлија неколико значајних градова у долини Врбаса –Јајце, Бочац и Комотин. Налази се недалеко од насеља Бочца и територијално припада општини Мркоњић Град, док се насеље налази на територију Града Бање Луке. Смјештена је узвишењу на лијевој обали Врбаса, а то узвишење је уствари врх литице, ако гледате са саме ријеке.

Село у близини се зове Дабрац, а локалитет тврђаве Градина или Камењар.Тачно гдје је тврђава, завршава се кањон Бочачка клисура и шири се Бочачка котлина и ту се налази Хидроелектрана Бочац. Сјеверно од њега низ Врбас, на удаљености од 15 км je Гребен-град у Крупи на Врбасу, и град Звечај, још 10 км сјеверније.

Мање-више оскудни подаци

Археолошким ископавањем на овом мјесту нису установљени остаци насељавања или објеката из ранијих периода, тј. од праисторијског, античког и раног средњовјековног периода, све до градње утврђења у Бочцу. Претпоставља се да је Бочац подигнут “за одбрану брода“, тачније за чување прелаза преко Врбаса. Касније је, заједно са градовима Јајцем, Комотином, Крупом (Гребен-градом), Звечајем (који се спомињу и раније) и Бањом Луком бранио у продор Османлија ка западу, што се да и лаички закључити. У Средњем вијеку територија гдје се налази Бочац и неки од поменутих градова припадала је жупи Земљаник.

У архивама, залата вриједним за ове босанске вјетрометине, оним далматинско-дубровачким спомиње се подграђе Подбочац, и то половином 15. вијека, као мјесто из којег је долазила послуга у Далмацију. Варош се простирала са обје стране Врбаса. На десној обали налази се локалитет Варешић код данашњег насеља Бочац, а на лијевој, на локалитету Црквина, “налазила се средњовјековна црква, чији су остаци били видљиви до затрпавања насипом овог дијела обале, при изградњи бране.“

Град је био у саставу Јајачке бановине од 1464. године. Све до 1507. године, град се спомиње у више угарских војних докумената. За вријеме Турака био је у саставу Нахије Јајце. Из анонимног описа дознаје се да је Бочац био тврди град са мало топова. У попису градова из 1833. године, Бочац је наведен као празан, што значи да га је посада напустила прије те године. За вријеме бивше Југославије на овом локалитету вршено је неколико ископавања.

Ко још брине за старе градове

Градитељска цјелина – Стари град Бочац, 2005. године, проглашен је националним спомеником Босне и Херцеговине. Тај споменик чине зидови и објекти Старог града Бочца и покретно наслијеђе које се налази депоновано у Музеју Републике Српске у Бањој Луци.

На национални споменик се примјењују мјере заштите, утврђене Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика, установљене у складу са Анексом 8. Опшег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (“Службени гласник Републике Српске”, број 9/02), али то је само слово на папиру јер је очигледно да вријеме полако кидише на остатке Града.

Према истим прописима, Влада Републике Српске дужна је осигурати правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију и презентацију националног споменика. Неки од задатака који би се требали извршити су: чишћење зидова главне куле, простора обора и предзиђа, те околине од дивљег раслиња које представља опасност за структуру споменика; конструктивну санацију кула и зидина, на мјестима гдје су се појавиле пукотине које пријети урушавањем комплетне конструкције; израду и проведбу програма презентације националног споменика.

Успут

Ако вас пут нанесе овуда, било да путујете или сте дошли на језеро Бочац на пецање, можете сами извршити експедицију и видјети шта је остало од Бочца. Стаза до тврђаве је приступачна, али ћете се мало морати помучити да уђете унутра. Унутар зидина затећиће вас растиње које је освојило овај, некада град са људима и топовима и само машта може помоћи човјеку да замисли како је то некада изгледало.

Са источне стране се пружа лијеп поглед одозго, право на брану ХЕ Бочац и неке од остатака кула старог Града које су се спуштале према ријеци, са узвишења на којем се тврђава налази види се улаз у кањон Тијесно, са једне стране, тамо према Бањој Луци, и језеро Бочац са друге стране

Машта вас натјера да помислите како би Британци можда, од ове локације начинили супер атрактивно мјесто, које бисмо онда гледали у неком од бескрајног низа филмова о краљу Артуру, али јасно је да за такво што, ми немамо пара. Поред пословичне небриге за овакве споменике.

Французи су то ријешили програмом волонтирања, па омладина из цијеле Европе проводи љета у Француској на рестаурацији старих градова, уз бесплатан боравак и храну. Можда би и код нас могло да се покуша са сличном програмом, гдје би средњошколци и студенти долазили овдје да кампују и чисте тврђаву.

Кључне ријечи: Град Бочац,

Текст преузет са адресе: http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=12573

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top