Од првих дана рата, срж муслиманског аргумента за америчку подршку била је тврдња да је то била мултиетничка влада. Босанско-муслимански функционери тврдили су да је руководство Републике Српске подржавао само мали број следбеника радикалних националиста, које је подстицао председник Србије Милошевић. Ове тврдње помогле су да се створи утисак да се у случају рата у Босни ради о спољној српској агресији против босанске мултиетничке владе. Босанско-муслимански функционери портретисали су овај имиџ међународним медијима – на конференцијама за штампу, у новинама и радио саопштењима сарајевске владе и директним контактима са појединцима који су представљали међународне организације са седиштем у Сарајеву. Порука која је непрестано колала ка страним дописницима, дипломатама и особљу УН била је да су већином муслиманску владу подржавале све етничке групе.
Америчка штампа понављала је ову поруку. У мају 1992-е, Washington Post тврдио је да “Босански Муслимани и Хрвати подржавају реорганизацију републике у мулти-етничку дежаву са децентрализованом комуналном влашћу и снажном заштитом људских права , док милитантни Срби желе потпуну аутономију и очување политичких веза са Србијом или новом дво-републичком југословенском федерацијом коју контролише.” Било је мало разлога да се оспори ова тврдња. Велика већина страних новинара налазила се у делу Сарајева који су држали Муслимани који су радили под предпоставком да се налазе на “правој” страни. Они се нису усуђивали да противрече политички исправним ставовима о босанском сукобу које су изнели њихови домаћини у Сарајеву и које су прихватли њихови уредници код куће.
Аргумент “мултиетничка Босна” био је без сваке сумње измишљотина коју су амерички политичари и медији били вољни да прихвате. Неки од политичара и људи из штампе искрено су веровали да је ова тврдња истинита, нарочито првих дана рата док је постојао привремени савез између Муслимана и Хрвата. Ипак, чак прве недеље рата у Босни, хрватска армија нагрнула је на босанску територију, уз помоћ нерегуларних снага локалних босанских Хрвата. Циљ босанских Хрвата и њихових милитантних помагача у суседној Хрватској био је да успоставе своју сопствену владу у Босни, што се није разликовало од циља босанских Срба. Ова чињеница постала је јаснија 6-ог маја 1992-е, када је само месец дана касније Босна и Херцеговина призната као независна држава. Босански Срби и Хрвати потписали су План у Грацу на тајном састанку у Аустрији, где су се сложили да престану да се међусобно боре и да поделе Босну и Херцеговину без муслиманске дозволе. Хрвати су чак почели да помажу српске оружане снаге у њиховим борбама против Муслимана. Иако су етничке поделе три стране у Босни постајале све очигледније, зашто су вашингтонске величине, активисти и политичари наставили са митом о Босни као мултиетничкој држави ? Негирање да су босански Хрвати имали сличне циљеве као и Срби, довело је до све вечег поверења у ставове интервенциониста против Срба и оправдало принудне мере које су следиле.
http://www.serbianinstitute.com/books_War_of_Words_4_POGLAVLJE.htm
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.