ГРАДИНА ПАВЛОВИЋА

1-d0bad0bbd198d0b1d185-1.jpg
Подели:

1 клјбх

Улаз у Градину

Градина, утврђење за које немамо информацију како се звало се налази на узвишењу, облика купе у близини извора Паљанске Миљацке у Горњим Палама. Утврђење Градина је највјероватније у средњем вијеку постојало као управни центар за подручје паљанског поља, а можда и ширег подручја властелинске породице Павловића. До данас озбиљнија истраживања на овом подручју нису рађена, а прве записе и анализе урадио је Ђоко Мазалић објавивши анализе у Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву 1939. године. Феудални посјед Павловића, који су спадали у ред најкрупнијег босанског племства, протезао се од Врхбосне (данашње Сарајево) на западу до Добруна на истоку. На простору паљанске општине се одвијала трговина са Дубровником, прво у граду Борач на Прачи гдје су Павловићи издавали повеље, касније у новосаграђеном граду Павловац на лијевој обали Праче.

2 кхјгвихого

Зидови Градине су на неким мјестима били високи и до 8 м

Градина је припадала неком од властелина, господару ових крајева, који су припадали државини Павловића. Утврђење није подигнуто касније од XИВ вијека, а појавом барута је додатно појачано и осигурано. Према легендама које су се преносиле са кољена на кољено, народ је ово утврђење „приписао“ проклетој Јерини. Задатак Градине је био да осигура проток трговачких каравана између Врхбосне и Павловца и да пружи заштиту угроженом становништву околних села. Утврђење се налази на надморској висини 1048 м, на каменом узвишењу. Градитељу није било тешко обезбиједити камен и воду за изградњу, јер је извор ријеке Миљацке био у близини, док је камен преношен са сјеверног (доњег) дијела литице, а било га је у изобиљу и у околини. Платна зидова извана су изграђена од притесаног камена, спојеног малтером, а њихова средина је испуњена малтером и ломњеним каменом. Малтер је прављен од креча и ријечног пијеска. Кровови кула били су од дрвета. У околини су пронађени комадићи црвене цигле и комадићи праисторијског иловастог посуђа па се може закључити да су ово мјесто користили праисторијски људи и Римљани.

3 ојгуофз

Основа Градине

Грађевина је подигнута по средњовјековним грађевинским принципима, са врло занимљивом основом која говори о проницљивости градитеља као и високом степену стања архитектуре ове врсте у тадашњој Босни. Град се састојао од горњег и доњег дијела. Доњи дио града су чинили ограђени обори који су служили као вртови, шеталишта, али и као одбрана од првог налета освајача. Оборски зидови су били дебели између 0,70 и 1,10 м, а са југозападне стране их је штитила четвртаста кула. Горњи дио града се састојао од двије одбрамбене куле и просторија за становање. Са јужне стране улаз је бранила осамљена, врло јака, четверострана кула – донжон, чији су зидови били далеко јачи од осталих и са које се контролисао улаз у Градину. Кула се спајала са осталим дијелом града само једним зидом, дебљине 1,40 м, којим се могло прећи у град. Поред тог зида је била и улазна капија, а на том мјесту је и градски зид задебљан 2 метра. Кроз капију се улазило у мање двориште. Са лијеве стране је велики зид од 8 метара који постоји и данас, а на њему су видљиви остаци лежишта за поднице првог спрата. Са вањске стране се виде остаци два примитивно засведена подрумска прозора, заправо рупе, које су давале мало свјетла. У самој основи Градине, на терену су видљиви остаци зидова, што говори да је Градина имала низ просторија за различите потребе. Неки од зидова су били направљени и од дрвета. У врху града се налазила округла кула, пречника 4,50 метара, која је служила за становање и извиђање. Дебљина зидова је била између 1,10 и 1,40 метара, док је дебљина вањских зидова окренутих непријатељу 3 м.

4 сдтифгки

Остаци просторија у унутрашњости Градине

5 члпјкој

Поглед на град Пале са Градине

Утврђење је било неприступачно за освајаче и прилаз му је био могућ једино са јужне стране. До улаза у утврђење је водио пут испод камене литице са сјевера према југо-истоку. Остаци пута су и данас видљиви са јужне стране према каменолому, али се губе у густој шикари жбуња.  Град је снабдјеван водом са врела, које се налазило у врху села са јужне стране, удаљеног 300 м, цистерном и чунковима.

6 чкшојои

Градина цртеж

За пад Градине под турску власт између 1430. и 1463. године, је везана једна легенда. Турци неколико дана нису могли прићи Градини, која се успјешно бранила, а онда су једну ноћ запалили на хиљаде бакљи у пољу испод Градине. Видјевши колико се Турака сјатило у паљанком пољу браниоци су отворили капију и предали се Турцима. Турци се дуго нису служили овим градом јер су своје границе помјерили даље на запад па су град срушили. У близини града се налази десетак стећака, окренутих у правцу исток-запад. Некрополе у себи крију остатке некадашње властеле, која ја владала градом и околином. О властели овога краја нема никаквих информација.nДјед Видака Крајишника је причао да је до половине 19. вијека у Градини био укопан један топ. Неки Турци који су долазили на љетовање (око Омерпашина времена) су набили тај топ и он је експлодирао. Том приликом је наводно избачен ћуп, пун новца. Шта је од топа касније било, не зна се.nУ околини Градине је било „Подграђе“, село, о чему свједоче бројни налази домаћег становништа. Мазалић је 1939. године разговарао са људима и речено му је да је 200 корака према сјеверу код њиве Јована и Аћима Павичића, прошао водовод, а копањем при дну се ударило на циглу и сиву земљу, као и на комаде глиненог посуђа. Приликом радова у њивама, народ овога краја проналази различите предмете. Највише је остатака старих ексера, оружја и оруђа, потковица, дијелова одјевних предмета, глиненог посуђа…

7 цфгјв

Остаци ексера, потковице и једне „куке“ коришћене за пецање или сушење меса.

8 чкшпојопј

У горњем реду су украшене токе. У доњем реду је једна (највјероватније) илирска фибула, која представља доказ да је Градина коришћена и у илирском и римском периоду. Ту је један врх стреле из периода Павловића, као и остаци ексера и других предмета. Падом Босне под турску власт 1463. године област Павловића подијељена је у 11 нахија, а цијело подручје Турци су, према имену ранијих господара Павловића назвали Вилајет Павли.

(www.palelive.com)

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top