Епископ пакрачко-славонски Јован
„Садашње генерације, морају, да схвате једну ствар. А то је, да споменике, сјећање, неће вршити нико умјесто нас. Људи, ви који сте потомци жртава, не чекајте државу. Не чекајте неког другог, свако мало мјесто страдања мора мора да се обиљежи и то морате ви. Неће нико умјесто вас, тек када ви то урадите, доћи ће за вама и држава и друштво и сви други. Али све зависи искључиво о вама, јер ту су страдали ваши, наши, моји, дједови, баке, рођаци, пријатељи, и ми смо дужни да им подигнемо споменик, као што га подижемо на гробљу, споменике својим драгима и то нико не чини умјесто нас, тако исто на Бијелом потоку, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, гдје год је свака јама, она има да се обиљежи, има да се обиљежи у духу онога што је говорио владика Николај: „Срби прво да се не свете, јер онај ко се освети тај се не посвети. Срби да се поносе својим мученицима, и Срби цијелом свијету да објављују шта се збило са њиховим страдалницима, да се никада никоме то не понови.
Значи, сваки тај споменик има да испуни сва та три задатка. И тај споменик треба да буде мјесто помена, јер ти људи су убијени као православни Срби, ради Христовога знака на себи, ради печата Духа Светога и српскога имена, а не зато што су били идеолошки противници неког режима.“
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.