Горан Ж. Комар, ГАТАЧКИ КНЕЗ ЈОВАН ЗИМОЊИЋ МАНАСТИРУ КОСЈЕРЕВО 1813. ГОДИНЕ

Подели:

Сходно свом темељном опредјељењу пружања народу Херцеговине што већег броја историјских споменика ове свете земље на увид, и овом приликом објављујемо један изворни документ који је настао у Гацку 1813. године. Он има висок значај за историју презначајног херцеговачког манастира Косјерево, али и Гацко и његову знамениту породицу Зимоњића. У питању је даровница гатачког кнеза Јована Зимоњића манастиру Косјерево. Документ је сачуван у Архиви манастира Косјерево. Снимак и препис поклонили смо недавно цркви Свете Тројице у Гареви гдје је документ и настао.

Сви топоними поменути у даровници припадају живом топономастичком фонду. Занимљив је и помен  једнога од свједока на даровници Ђуке Маножића, припадника старе исчезле лозе у Гареви које предање смјешта у близину Црквине, велике гробне гомиле са некрополом средњег вијека. О црквини се казује да је некада постојао манастир.

index

Црквина у Гареви са стећцима и надгробним крстом Тома Зимоњића

index

ПОТВРДА ГАТАЧКОГ КНЕЗА ЈОВАНА ЗИМОЊИЋА МАНАСТИРУ КОСЈЕРЕВО O KОСЈЕРЕВСКОМ ПОСЈЕДУ У ГАРЕВИ – транслитерација

1813 фервара :6:

 

Нека се зна по овоме истоме писму

илити темесућу како ја исти покорни

кнез Јован Зимоњић подписаг ~

цркви косјеревској у Гареви земље исе

треће што је било от старине [косјеревско] пак мос

ковскога времена по царскоме сене

ту прешла на кнеза Јована и те увиз

учињена с везирскојем хемром и спаи

нскијем мариветом пак подвигом

и умељенијем (!) аћи Дионисија игумна~

косјеревскога дадо(г) о све те земље исе

треће и више њиву од Шиника ушева

за љубав и те цркве и аћи Дионисија и св

ако парче именом: прво кућа од старине

и до за црквом и Перовића њива и лопар

у Мокром долу и стрмина и код Јеленка

њива и под Главицом њива и три долини

це на греди и Часну бару и штагоћ је наско

земљи било давања спаинскога и ћеси

ма и вергије све оста при мојој илаци

а манастирско оста о свашта меар.

 

И овоме писму

шаити бише на свакоме суду прво мула Сулеим Сирић

и Омер бајрактар Арнаутовић ис Корјенића и Алиб

баша Слијепчевић и кнез Радоица Тодоров

и Ђука Маножић и Сава Давидовић

и ја истисти (!) кнез Јован подписаг

сво(ј)ом руком и свој мур дог (!)

 

[у крајњем доњем лијевом углу хартије отисак малог округлог печата, вјероватно кнеза Јована Зимоњића. Детаљи се тешко разазнају]

 

http://www.plemenito.com/sr/goran-z–komar,-gatacki-knez-jovan-zimonjic-manastiru-kosjerevo-1813–godine-/o162

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *