На просторима села Босне и околине живио је и хајдуковао хајдук и харамбаша Јанко Јанковић. Хајдуци не само да су пружали отпор тиранији него су и спроводили освету. У народу су остали као неугасиви доказ да ће једног дана доћи слобода. Хајдуци су били ти који су штитили народ од турског зла. Као што су данак у крви, харач, право прве брачне ноћи и још безброј других намета. У нашем селу и у нашим крајевима био је хајдук Јанко Јанковић, харамбаша са својом дружином. Хајдуци су увијек ратовали и никада нису били сами. Оно што знамо о њему знамо од наших старијих шта су нам причали о хајдуку Јанку. Говорили су нам да је био врло јак са великим брцима. Сам је себи одабрао мјесто за сахрану и голим рукама је исчупао шуму и грмове на мјесту сахране. По његовој жељи Бошњаци су га ту и сахранили па се по њему наше гробље зове Јанково гробље. Захвални Бошњаци подигоше му крста на гробу на које пише:
Овде почива раб Божији
хајдук Јанко Јанковић
спомен свих Бошњака
Умро Г. 1760.
Његово дјеловање пада у вријеме када су Бошњаци живјели под турском владавином. Чувао је село Босну и друга села од турских харачлија, турских силника од ага и бегова. Његов споменик и сада стоји на нашем гробљу. И сада када кадимо гробље и палимо свеће за мртвима на задушнице, окадимо гроб Јанка Јанковића и запалимо му свијећу. Његов гроб и споменик одржавамо као и споменике наших најближих.
Овај чланак је дио текста преузет из књиге „Успомене за будућност“ Добој 2008, коју су написали Драго Бошњак, Владо Цвијановић и Митар Бошњак.
НАПОМЕНА: На овај текст указао нам је господин Стефан Бојан Бошњак, који је поријеклом из села Босна код Какња које се спомиње у тексту. На попису из 1991. године село је имало 63 становника и сви су били Срби. Почетком грађанског рата у БиХ становници села Босна морали су напустити своја огњишта, протјерани од оних који су се 1993. године назвали Бошњацима у националном смислу. Данас је Босна пусто село.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.