Аутор: Биљана Ристић
У јеку битке, у тренутку када гледаш саборца као рођеног брата, када дишеш с њим истим дахом, када ослушкујеш камен и земљу којом ходиш, слушаш њено мрморење и хук, мораш бити спреман на све. Бошко је баш у таквим тренуцима чуо вест о погибији Тривка Бухе – командира Горњно-невесињског батаљона. Мук! А онда нова вест: он преузима команду, он постаје нови командир. Како заменити јунака као што је био Тривко? Како скрилити борце и чувати и сачувати их?
Има нека чудна снага коју даје родна земља, камен и трава које миришеш, којом се задојиш још у прадедовском гену. Та снага осоколи када треба, заветри у леђа када се најмање надаш.
Та је снага повела Бошка. Успео је. Водио и изводио саборце из битке у битку, из јунаштва у јунаштво, из храбрости у храброст.
Преживео је са њима све.
Остао је у сећању као поуздан и стамен човек, војник и заштитник.
Тако је записано!
Бошко Томов Гузина рођен је 1834. г. у селу Фојница код Гацка. Био је знаменити херцеговачки јунак и један од истакнутих вођа у устанку 1875.г.-1878.г.
У рату (1876-1878) након погибије Тривка Бухе у Дуги 1876.г. преузима команду над Горњо-невесињским батаљоном.
Прославио се у многим биткама и бојевима и први је херцеговачки командир одликован Ђорђијевским крстом.
По пресуди аустроугарског преког војног суда тамновао је у Араду од 1914.г. до 1916.г.
Од последица тамновања подлегао је у завичају 1916.г.
Текст уз одобрење уредника преузет је са адресе: http://slobodnahercegovina.com/hercegovacki-ustanici-14-bosko-guzina/
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.