Ставише ти круну, оче,
дадоше ти старо име
у утроби бијелог камена
својим крилима анђео те цјелива.
Покрај хладног Лима,
у топлоти вјере, храма
примио си, оче, бреме,
крст Христа, муке народа,
заплакао ниси, устукнуо ниси,
кроз борбу си, оче, у смрт закорачио,
кроз борбу си, оче, врата раја опкорачио.
Да те славе пуки
нит’ умију, нити смију,
да ти име памте и дјело ти врате,
оче, могу само најмудрији.
Нек’ поју ти анђели
и моле те убоги
да дјело ти опет заживи,
заживи и уснули народ ти пробуди.
Пролиће се молитве,
разлиће се зраци, оче,
олтар ће нам опет сјати,
саборност је наша мати.
Крстило те православље,
уздигло те светосавље,
сада здушно молимо те, оче,
буди наш краљ опет.
Прешао си границу,
хладну митску границу,
врпцом си нам тијело спојио,
један народ у једној колијевци ти си, оче, подојио.
Хвала ти, Твртко оче, краљу Босне.
Аутор: Стефан Цвијић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.