Аутор: Биљана Поповић
Ђорђе Букинац био је један од најугледнијих стручних доктора и оснивач Љекарске коморе Врбаске бановине. У граду на Врбасу посједовао је своју ординацију која је једина у граду, али у цијелој Босни, била опремљена рендген апаратом.
Рођен је 1880. године у Старом Футогу. Завршио је Гимназију у Новом Саду, а медицину је студирао у Берлину и Бечу, гдје је промовисан у љекара 1906. године. Говорио је њемачки и дјелимично мађарски језик. Био је ожењен Елзом – Јелисаветом (дјевојачки Фишер), са којом је стекао кћерке Олгу и Драгу.
Радно искуство
Као аспирант и секундарни љекар радио је у другој медицинској клиници, државној и евангелистичкој болници у Бечу, а љекарску службу у Бањалуци започео је приватном праксом. У државну службу примљен је 1912. године, као градски физикус – љекар опште праксе задужен за здравствену службу града. Учествовао је као љекар добровољац у Другом балканском рату. Прије и послије Првог свјетског рата, поред послова градског физикуса и приватне праксе, радио је као љекар и у Среској болесничкој благајни у Бањалуци, те у ћумурани у Руднику Лауш. Дужност љекара Самосталне здравствене општине Бањалука обављао је тридесетих година 20. вијека. Био је веома стручан љекар, са великом репутацијом. Посједовао је ординацију у Пашићевој улици број 1, а због рендген апарата су у његову амбуланту свраћали многобројни грађани. Љекарска комора
Осим што је одговорно и стручно обављао посао доктора, Букинац је био један од оснивача Љекарске коморе Врбаске бановине, у којој је обављао многе функције. Уједно је био члан Управног и Надзорног одбора, потпредсједник и предсједник Коморе, а крајем 1932. године и члан Одбора Савеза љекарских комора Краљевине Југославије у Београду.
Предсједници Љекарске коморе Врбаске бановине били су угледни бањалучки љекари: др Тодор Јеремић (1929-1932), др Ејуб Мујезиновић (1932-1934), др Ђорђе Букинац (1934-1938), др Бранко Чубриловић (1938-1941) и др Перо Стјепановић (1941). Љекарска комора Врбаске бановине, као сталешка организација, окупљала је све љекаре из Врбаске бановине која је 1938. бројала 118 чланова. Током тридесетих година 20. вијека љекарску службу на подручју Врбаске бановине обављало је више од 200 љекара. Оснивачка сједница Скупштине Љекарске коморе Врбаске бановине одржана је 1929. године, а посљедња редовна годишња сједница 1941. у дворани Хигијенског завода у Бањалуци.
На редовним годишњим сједницама Скупштине Љекарске коморе Врбаске бановине Букинац је с осталим члановима Коморе дискутовао о пословном реду, избору руководства, буџету, висини чланарине, издавању стручног часописа, законима, правилницима и уредбама из области здравства, болестима, оснивању болница, начину убирања доприноса за смртне случајеве, неколегијалном понашању љекара према љекарима, односу љекара и апотекара, споредној љекарској служби, називу љекара специјалисте, итд. Комора је доносила резолуције против закона и прописа који су ишли на штету љекара и здравствене службе Врбаске бановине, а њени чланови су били активни у раду Савеза љекарских комора Краљевине Југославије у Београду.
Љекарска комора Врбаске бановине је сарађивала са свим љекарским коморама у Краљевини Југославији. Повратак Врбасу Бојан Стојнић, помоћник директора Архива РС, рекао је да је Букинац за вријеме Краљевине Југославије био веома ангажован у политичком и друштвеном животу Бањалуке. „Поред свега тога, био је члан Банског санитетског савјета у Бањалуци, члан Управног одбора Удружења општинских службеника у Бањалуци и један од оснивача Ротари клуба и Српског културног клуба у Бањалуци.
Из државне службе отпуштен је 1941. године, а усташе су га ухватиле и депортовале у концентрациони логор ‘Јасеновац’. Из логора га је извукла жена Њемица. Остатак рата провео је у избјеглиштву у Београду“, истакао је Стојнић. Након Другог свјетског рата вратио се у Бањалуку, гдје је радио као градски самостални референт у Градском народном одбору Бањалука, али и као љекар у амбулантно-поликлиничкој установи.
Умро је у Бањалуци 1953. године. Троброј „Гласника“ Љекарска комора Врбаске бановине издавала је стручно и сталешко гласило под називом „Гласник Љекарске коморе Врбаске бановине“. Први, а вјероватно и једини број овог часописа изашао је као троброј у марту 1930. године. Издавач часописа, у име Љекарске коморе Врбаске бановине, био је др Тодор Јеремић.
Више детаља на:
http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-XLI-Djordje-Bukinac/284136
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.