Аутор: Љиљана Радић
Драган Шајновић, професор виолине, диригент и писац, оставио је велики траг у класичној музици и музичкој педагогији у прошлом вијеку, унаприједивши музички живот Бањалуке, поставши значајан дио њене историје. Као педагог-професор виолине у бањалучкој музичкој школи Пјевачког друштва „Јединство“ почео је радити 1935. године, а једно вријеме био је и директор ове школе.
„Професор Шајновић, који је у овој школи предавао виолину, истиче се као један од три утемељивача Музичке школе у Бањалуци, поред професора Владе Милошевића, по којем школа носи име, и Драге Букинац, професорице клавира“, кажу у Музичкој школи „Владо Милошевић“. Истичу да је Шајновић рођен 18. октобра 1907. године те да је већ од раних година постао заљубљеник класичне музике, а виолину је учио код Јосипа Соукала и Карола Пахора.
По завршетку средње школе наставио је студиј виолине на Конзерваторију у Љубљани, гдје је био од 1928. до 1935. године. Као виолиниста, јавно је почео да наступа од 1925. године на школским приредбама и забавама бањалучке Гимназије и Учитељске школе.
Свој солистички концерт, уз учешће брата Вјекослава Шајновића и Стојанке Милошевић, приредио је као студент Конзерваторија, гдје су извођена дјела Мозарта, Гриега, Паганиниа, Виеуxтемпса, Дрдле, Хаyдна и Цхопина. Након завршетка школе, 1935. године подучавао је виолину у Музичкој школи Пјевачког друштва „Јединство“, у којој су наставу држали и Владо Милошевић и Драга Букинац.
Већ 1936. године био је директор Музичке школе, а овај талентовани музичар је поред тога био хоровођа Хрватског пјевачког друштва „Нада“ и РКУД „Пелагић“, а уз то је радио и у Клубу академичара Бањалука (КАБ). „Живо се сјећам његовог извођења ‘Српске игре’ од М. Милојевића, на забави ‘Гајрета’ 1936. године, са клавиристом Јосипом Јиранеком“, написао је својевремено академик Владо Милошевић у једном свом тексту. Један од три утемељивача Музичке школе у Бањалуци, поред професора Владе Милошевића, по којем школа носи име, и Драге Букинац, професорице клавира Када је Шајиновић отишао у Ђевђелију, гдје је био наставник музике у Гимназији, престаје да ради и Музичка школа у Бањалуци, јер ни професор Владо Милошевић није имао довољно времена за тај посао.
Након више премјештања, по повратку у Бањалуку 1949. године, па све до пензионисања, 1972. године, ради у Музичкој школи као професор виолине. Поред тога, у неколико периода био је директор Ниже и Средње музичке школе, а основао је и Гудачки оркестар Ниже музичке школе, који је под његовим вођством 1957. године, изводећи Хаyднову „Дјечју симфонију“, освојио другу награду на Првом југословенском такмичењу дјечје музике у Сарајеву. Био је директор и диригент Градског оркестра те активно учествовао у раду Гудачког квартета Музичке школе промовишући коморну музику. Поред музике, професор Шајновић је писао критике и приказе у разним листовима, а написао је и књигу „Музички живот у Бањалуци од аустро-угарске окупације до Другог свјетског рата (1878 – 1941)“. За свој дугогодишњи, плодан рад професор Шајновић је добио медаљу рада поводом Дана Републике 1957. године, златну медаљу рада Савеза културно-умјетничких друштава и организација БиХ, спомен-диплому, повељу и плакету за предратни и послијератни рад у РКУД „Пелагић“. Професор Драган Шајновић преминуо је 20. јула 1985. године у Бањалуци. „Професор Шајновић је посебан дар имао да открије и пробуди младе таленте, а поред школске наставе практиковао је и приватне часове без икаквог интереса. Ти бесплатни приватни часови су били нека врста његовог завјета који је сам себи задао када га је господин Јосип Соукал, његов први учитељ виолине, такође бесплатно учио“, истакао је један од бивших ученика овог великана.
Више детаља на: хттп://www.независне.цом/новости/бањалука/Истакнуте-историјске-лицности-Бањалуке-XИ-Драган-Сајновиц-виолиниста-уписан-у-историју/250346
Текст преузет са адресе://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-XI-Dragan-Sajnovic-violinista-upisan-u-istoriju/250346
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.