Из народа и о народу: Посиновљење

iz-naroda.jpg
Подели:

Када човјек нема од срца порода, те још ако је имућан гледа да кога посини. Већином посиновљује кога из родбине, а најчешће братића или сестрића или кумче, које су на крсту држали, а покаткад богме и јабану,[1]или кога из даље родбине само ако га заволе. Када ко хоће кога да посини, здоговори се најприје с његовим родитељима, ако су живи, а ако нијесу, онда са најближом родбином његовом, па га онда воде кући, да им буде код куће, једну годину а негдје и више док му позна ћуд, па ако му се свиди, онда га свечано посини. Код свечаног посиновљења окупи све најближе своје  и пријатеље, и сву своју родбину и родбину дјетета кога хоће да посини. Све као о крсном имену. Ту ти се постави софра а не смије мањкати ни поп, те славе ко и крсно име или свадбу. Ту се напијају, здраве као и о крсном имену и честитају домаћину сина. Код посиновљења су обично ове погодбе:

1.Посиновљени младић мора узети,презиме поочима, и његово крсно име славити. Ако је из исте родбине, онда му га не треба мијењати.

2.Посиновљени младић се не смије од задруге одвајати док му је поочим жив.

3.Ако до тога времена младић није био у роду са поочимом, не смије се, и ако би му црква допустила, женити са породицом поочимовом, до оног степена, као да му је прави син.

4.Посиновљени младић, добија до смрти, поочима васколико његово непокретно и покретно имање, ако то поочим прије смрти није другојачије тестаментарно уредио.

5.Ако поочим тестаментарно подијели имање, треба му најмање трећину посинку оставити.

6.Ако посиновљени младић има браће,онда му при диоби  очинског имања нема никаква дијела, но остала браћа дијеле се међу се.

7.Ако се временом посиновљени младић, покаже незахвалан наспрам поочима, или га међу људима осрамоти, то поочим има право њему  као најамнику исплатити све датадашње године што је код њега био па га онда отпустити. Са тијем губи посиновљени младић сва права на поочимово имање.

 

ИЗВОР: Лука Грђић Бјелокосић, Из народа и о народу, књига прва, Мостар 1897.

 

ПРИРЕДИО: Владимир Нинковић

[1] Има значење туђинца, странца. Означава још и необрађену земљу, туђи крај.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top