Не, није проблем стопити се у масу. Апсолутно никакав. Вјерујем да је то одлука, сасвим успутна, рецимо уз кафу или доручак. Бити дио масе која подржава принципе живљења што се косе са оним по којим сам васпитана. Постати, освјештена, тако рећи андроид особа, убацити корпорпативно, глобално, урбано, виртуелно, менаџерски шмек у своју причу. Олазим у један од многих бањалучких пабова, којим град обилује. Постајемо човјече, мали Даблин по томе. Весели звук се шири клубом. Знатно веселији од оних звукова на којима сам одрасла.
Принцип (лат. principium – начело, доктрина, принцип) је закон правила, односно законско начело. Доктрина која када се прихвати, треба да буде упражњена и испоштована.
Често, док сам била средњошколац важила сам за националисту и „богомољца“. Колико знам, богомољке су бубе, а националисти (у систематизацији народа након козметичког третмана свијести српског народа, званог комунизам) су сматрани „најгором сортом“. Мени су рецимо, пролазиле слике мучног избјеглиштва. Жутог Томе Винковића у колони, кад га споменух, могла би се направити каква анализа звука крцатог Томе Винковића, који смо рецимо ми из Централе Босне извезли док су наше прве комшије Бихаћани зиму презимили у ИМТ 539 приколици. Из приколице се вијугао слабашан дим до краја марта те године. Звук лупања шерпи, бабиног кукања, дјечијег плача, паничне мајчине молитве, рада мотора, кише метака.
Враћа се слика сузног бакиног погледа док испред Црвеног Крста чека брашно или уље уз сјећање на сву предратну благодат коју је имала. Цртање на малом папиру тате, који је негдје отишао и вратиће се. Нечије се тате нису ни вратиле. Ми клинци, смо их испраћали уз плач бака и мама, док су везали што чвршће чворове на кесама са храном и слале благослов да остану живи. Као дјевојчица од 4 године, распознавала сам како звучи хаубица помјешана са тешким сарајевским ваздухом ратних година. Слике се нижу и дан данас. Вечерас у пабу, кроз ироничан глас збијам шалу на избјеглички рачун. Сад је прошло. Дуга је путања, поједини читаоци ће схватити, од деложације до фасаде на новој кући. Хвала Богу, тај период је прошао. Неки ће рећи, избјеглицама је лако, снашли су се.
Да ли су се избјеглице снашле?
Ако је дефиниција успјеха радити у државној фирми, рецимо ови из централне Босне, нису нарочито успјели у животу. Вазда нам је бирократија била страна, ваљда што смо људи занатлије. Тешко радимо за другог, још теже радимо с другим. Него алат у кесу па на посао. По тој дефиницији, многи су се снашли. Да ли уопште може човјек, са наглим прекидом филма, чији су сценарио започели његови преци, бити снађен?
Док су се цијеви охладиле, страсти су још увијек кључале, вријеме пролази апсурд рата лагано остаје иза нас. Клинци се „ложе“, дижу три прста док други машу љиљанима. Они се мрзе, не знају ни сами зашто. Шире звук нетрпељивости. Једни су четници, без да знају иједан податак о истим. Маше се папирима, хиљадама мртвих, маше се осудом геноцида, ревизијом оптужбе. Једни носе епитет кољача и силоватеља док други добијају медијску пажњу и смишљау нове пежоративе. Реално, ми смо нова сорта. У Сарајеву, Београду и Загребу, послије поноћи, омладинци се слаткасто њишу уз шумадијску двојку. Брада се носи у оба беха ентитета, уз модни детаљ хлача. Ваљда нам је бојазан јесу ли заврнуте или нису?!
Док нам други креирају стратегије развоја, нуде кредите, исти ти клинци којима је креирана, са тегетним пасошем одлазе. Неко мукло загледајући се у њих и замишљајући шаховницу или орлове учи њемачки и кује будућност.
У том моменту, уз добар ритам и веселу атмосферу угоститељског објекта сви у делиријуму испраћамо петак. Неки пију о свом а неки о мамином трошку, претежно занемарујући ко је које националности и са које стране су њихови пуцали. Благодет мира влада док на дневику пламсају већ познати скечеви ратног хушкања синова рата. На њихову жалост, створена је генерација која је опростила али није заборавила. Која жели звук боље будућности.
АУТОР: Ана Лазић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.