Издвајање школских установа у образовни систем Републике Српске

Република Српска је 1992. направила реструктуру југословенског образовног система и конституисала четири јавна универзитета, под чије окриље су удружени сви факултети који су се након оснивања Републке Српске нашли на њеној територији, као и они факултети који ће се у наредним мјесецма издвојити из универзитета чије је сједиште остало на територији тзв. Републике Босне и Херцеговине. На основу изгласаних Одлука Народне скупштине Републике Српске издвојен је одређен број факултета који су свој рад наставили на територији републике. Универзитет у Источном Сарајеву, под именом Универзитет у Сарајеву Републике Српске, основан је 14.септембра 1992. године одлуком Народне скупштине Републике Српске.

Том одлуком потврђене су раније одлуке власти Републике Српске према којима је Универзитет у Источном Сарајеву сукцесор Универзитета у Сарајеву (1949—1992), којег је, усљед Одбрамбено-отаџбинског рата 1992.године морало да напусти више стотина наставника и сарадника, као и више хиљада студената српске националности. Слична ситуација била је и на другим универзитетима у БиХ, који су се налазили на територији муслиманско-хрватске федерације, данас ФедерацијеБиХ, посебно на универзитетима у Мостару и у Тузли. Захваљујући ентузијазму и патриотизму српских наставника и сарадника са поменута три универзитета, као и израженој вољи народа и власти Републике Српске, основани су факултети више школе и академије у Илиџи, Вогошћи, Палама, Зворнику, Бијељини, Брчком, Добоју, Требињу, те ревитализована васпитно-образовна, научна, истраживачка, духовна и умјетничка дјелатност у свим већим општинама у источном дијелу Републике. Данас ти факултети и академије чине темеље и стубове интегрисаног Универзитета у Источном Сарајеву.

• Универзитет у Сарајеву Републике Српске

Први кораци ка оснивању Универзитета у Сарајеву Републке Српске, касније Универзитет у Српском Сарајеву, а данас Универзитета у Источном Сарајеву, учињени су на сједници Народне скупштине Републике Српске од 14. септембра 1992. године, када је донесена  Одлука о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву[1], чиме је одлучено да се  факултети, умјетничке академије и више школе чланице дотадашњег Универзитета у Сарајеву, издвајају из тог Универзитета и удружују се у Универзитет у Сарајеву Републике Српске. Ти факултети и умјетничке академијесу:

1. Академија ликовних умјетности, Одлуком Министарства образовања, науке и културе, Владе Републике Српске из 1995. године добила је сагласност за наставак рада, као издвојене чланица Универзитета у Сарајеву и уједно је постала чланица новооснованог Универзитета у Сарајеву Републике Српске. Сједиште академије је премјештено у Требиње.
2. Економски факултет,основан је 1952. године уредбом тадашње Владе Народне Републике БиХ. Факултет, који је био смјештен у згради Правосудне палате у Сарајеву, на адреси Обала војводе Степе, од академске 1992/1993 свој рад наставља у Палама.
3. Електротехнички факултет, са редовном наставом почиње децембра 1961. године, а 1975. године сели у нову зграду у насељу Лукавица, које сада припада општини Источно Ново Сарајево, гдје је и данас смјештен, и уједно представља једини факултет који није мијењао сједиште након издвајања из Универзитету у Сарајеву.
4. Филозофски факултет, јеобноввио рад у Паламарат­не 1993. го­дине, а  насљедник јеФи­ло­зоф­скогфа­кул­те­таизСа­ра­је­ва, осно­ва­ног 1950. го­ди­не.
5. Факултет физичког васпитања и спорта, јенаставиораднаосновуОдлукеНароднескупштинеРепубликеСрпске, од октобра 1994. годинекада је донешенаОдлука о давањусагласностизаобнављањерада Факултетазафизичкукултуру у Палама. СвојекоријенеФакултетфизичкогваспитања и спортаналази у Средњојфискултурнојшколи, Вишојпедагошкојшколи, Високојшколизафизичкукултуру, Заводузафизичкукултуру и Заводузаспортскумедицину. Овенаучно-образовне и васпитнеустановеегзистиралесу у СарајевупослијеДругогсвјетскограта.
6. Машински факултет, је основан у Сарајеву 1961. године, а Одлуком Народне скупштине Републике Српске о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву, Машински факултет у Српском Сарајеву наставио је са радом у Вогошћи под називом: Универзитет у Сарајеву Републике Српске, Машински факултет Српско Сарајево – Вогошћа. Одлуком Министарства просвјете и културе, сједиште Факултета је 1996. године пребачено у Пале. Након привременог смјештаја на Палама, трајно сједиште Факултета је у Источном Новом Сарајеву.
7. Музичка академија, је након издвајања из Универзитета у Сарајевупочеласарадомшколске 1994/1995. године, натериторијиопштинеИлиџа, а од 1996. годинепросторијеМузичкеакадемијеналазесе у зградиЕлектротехничкогфакултета у ИсточномСарајеву.
8. Медицински факултет, јеоснован 1944. године, каопрвависокошколскаустанова у Босни и Херцеговини, а континуитетрадајеуспостављенје године. Министарствообразовања, науке и технологијеРепубликеСрпске 15.10.1993. годинедоносиОдлуку о наставкурадаМедицинскогфакултета у СарајевуРепубликеСрпске, сасједиштем у Србињу/Фочи.
9. Пољопривредни факултет, је основан УредбомМинистарствапросвјетеКраљевинеЈугославијеод 21. марта 1940. годинекаоПољопривредно – шумарскифакултетсасједиштем у Сарајеву.РјешењемМинистарстваобразовања, науке и културеВладеРепубликеод 28.11.1994. године, утврђеноједаПољопривреднифакултетУниверзитета у СарајевуРепубликеСрпскеиспуњаваусловезанаставакрада у школској 1994/95. години. ЗасједиштеФакултетаодређенајеЛукавица, општина Српско Ново Сарајево.
10. Правни факултет, основан је Законом о Правном факултету, који је Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине усвојила 20. августа 1946. године.Министарство образовања, науке и културе Републике Српске је 30. новембра 1994. године утврдило да Правни факултет испуњава услове за рад и донијело рјешење којим му се одобрава рад, а сједиште Факултета је лоцирано у Илиџи.Правни факултет је од 1994. до 1996. године радио на Илиџи, да би, на основу Одлуке Вијећа Универзитета од 23. маја 1996. године, сједиште Факултета било премјештено на Пале.
11. Стоматолошки факултет, данас функционише као студијски програм на Медицинском факултету. Министарствообразовања, науке и технологијеРепубликеСрпске 15.10.1993. годинедоносиОдлуку о наставкурадаСтоматолошкогфакултета у СарајевуРепубликеСрпске, сасједиштем у Србињу/Фочи.

• Универзитет у Мостару Републике Српске

На сједници Народне скупштине Републике Српске од 14. септембра 1992. године, донесена  је Одлука о издвајању високошколских установа из Универзитета у Мостару[2], чиме је одлучено да се  факултети и више школе чланице дотадашњег Универзитета у Мостару, издвајају из тог Универзитета и удружују се у Универзитет у Мостару Републике Српске. Универзитет у Мостару Републике Српске је престао да постоји наосновуОдлуке о организовањуУниверзитета у РепублициСрпској, наимеНароднаскупштинаРепубликеСрпскедонијелајеодлукудана 29. децембра. 1993. године о организовањууниверзитета у РепублициСрпској, чиме су Универзитети у Сарајеву, Мостару и Тузли Републике Српске, заједно са њиховим факултетима, академијама и вишим школама уједињени у Универзитет у Сарајеву Републике Српске. Осим наставног особља, које је прешло у Републику Српску, ни једна високошколска установа са Универзитета у Мостару, није се удружила у Унверзитете у Републици Српској.

• Универзитет у Тузли Републике Српске

На сједници Народне скупштине Републике Српске од 14. септембра 1992. године, донесена  је Одлука о издвајању високошколских установа из Универзитета у Тузли[3], чиме је одлучено да се  факултети и више школе чланице дотадашњег Универзитета у Тузли, издвајају из тог Универзитета и удружују се у Универзитет у Тузли Републике Српске.

Универзитет у Тузли Републике Српске је престао да постоји наоснову Одлуке о организовањуУниверзитета у РепублициСрпској, наимеНароднаскупштинаРепубликеСрпскедонијелајеодлукудана 29. децембра. 1993. године о организовањууниверзитета у РепублициСрпској, чиме су Универзитети у Сарајеву, Тузли и Мостару Републике Српске, заједно са њиховим факултетима, академијама и вишим школама уједињени у Универзитет у Сарајеву Републике Српске.Факултети Универзитета у Тузли Републике Српске су:

1. Економски факултет, је основан када су три вијећа Скупштине општине Брчко 23. септембра 1976. године донијела, једногласно, одлуку да се у Брчком оснује Економски факултет који је до 1992. године радио у саставу Универзитета у Тузли. Након издвајања високошколских установа из Универзитета у Тузли, формално постаје организациона јединица у склопу Универзитета у Тузли Републике Српске, да би након кратког времена, уједињењем три универзитета, постао факултет у саставу данашњег Универзитета у Источном Сарајеву.
2. Технолошки факултет, је обновио рад у Зворнику 1993/1994. годиненаосновуОдлукеНароднеСкупштинеРепубликеСрпске о издвајањувисокошколскихустановаизУниверзитета у Тузли. ТадашњинаставнипланстудијскогпрограмаХемијскоинжењерство и технологија као и кадровскуосновусучинилипрофесори и сарадницикојисудотадабилизапосленинаОдјељењу у Зворнику Технолошкогфакултета у Тузли.

• Универзитет у Бањој Луци

Универзитету у Бањој Луци поред већ постојећих факултета, и оних који су накнадно формирани кроз правни систем Републике Српске, придружен је и један факултет бившег југословенског Универзитета у Сарајеву. Народна скупштина Републике Српске на засиједању од 12. септембра 1992. године, доноси двије одлуке о промјени сједишта школских установа. Одлуком о промјени сједишта Шумарског факултета у Сарајеву[4],одређено је пресељење сарајевског шумарског факултета у Бањалуку и његово интегрисање у Универзитет у Бањој Луци.

Народна скупштина Републике Српске на засиједању од 12. септембра 1992. године, доноси двије одлуке о промјени сједишта школских установа. Одлуком о промјени назива и сједишта школе за унутрашње послове „Мијо Керошевић Гуја“ у Сарајеву[5], одређена је промјена имена школе у „Средња школа за унутрашње послове“, са сједиштем у Бањој Луци.

[1]Службени гласник Републике Српске, 17/92; сриједа 9. новембра 1992. године.

[2]Службени гласник Републике Српске, 17/92; сриједа 9. новембра 1992. године.

[3]Службени гласник Републике Српске, 17/92; сриједа 9. новембра 1992. године.

[4]Службени гласник Републике Српске, 16/92; сриједа 30. септембра 1992. године.

[5]Службени гласник Републике Српске, 16/92; сриједа 30. септембра 1992. године.

Марко Марјановић