У току 1940. године, пре 80 година, у Сарајеву је подигнут велики споменик краљу Петру I Карађорђевићу, у Босни познатом и као Петар Мркоњић, четовођа из Босанскохерцеговачког устанка 1875–1878. године.
На простору испред Саборне цркве, близу Официрског дома, на високом каменом постољу, постављен је метални споменик краља на коњу. Крајем године споменик је покривен даскама и најављено његово скоро свечано откривање. Бан Дринске бановине у Сарајеву припремио је свечане позиве породици Карађорђевића, Краљевском намесништву (кнез Павле, Станковић и Перовић), Влади, бановима осталих осам бановина, представницима војске и другим личностима. Очекивало се масовно окупљање народа три дана – дан пре, на дан откривања споменика и дан после. Све је било предвиђено и припремано да се споменик открије у пролеће 1941. године.
Историја је све преокренула. Влада Цветковић–Мачек спремала се да потпише приступање Југославије Тројном пакту, закљученом у Берлину 27. октобра 1940. године, између Немачке, Iталије и Јапана, као пакт Берлин–Рим–Токио. У палати „Белведере”, у Бечу, делегација Југославије потписала је приступање Тројном пакту 25. марта 1941. године. Истог дана организоване су демонстрације у Београду, Сарајеву и више других градова, сутрадан су протести били још масовнији, а 27. марта уследила је промена владе и срушено је приступања Пакту.
Две недеље каније, немачке трупе су ушле у Сарајево, а већ 10. априла била је проглашена Независна држава Хрватска. Хитлер јој је наменио подручје које је до капитулације 1918. године држала Аустрија: Босна границом Дрине, са Вишеградом у Србији, и Срем са Земуном, док је Црну Гору и већи део Херцеговине окупирала Iталија.
Неколико дана по уласку окупатора у Сарајево, преко ноћи је нестао споменик краљу Петру, а на том простору подигнут је велики дрвени обелиск, висок око 25 метара и на њему дрвени орао, немачки адлер, окренут ка централној сарајевској пијаци Маркале. Ту је остао све до ослобођења Сарајева, уласком јединица Народноослободилачке војске, 6. априла 1945. године. У шали, Сарајлије су причале да, док је та орлушина пред пијацом, неће се у њој моћи нешто више куповати, што је била тужна истина. Ослободиоци су истог дана уклонили и адлера (орла), па је простор остао без споменика.
Није ми познато да је некада писано о намери Босне да се спомеником у Сарајеву захвали Пету Мркоњићу. У току окупације „Политика” није излазила, а сарајевске новине о томе нису ништа објављивале.
Проф. др Данило Вујичић, Нови Сад
http://www.politika.rs/scc/clanak/447731/Kako-je-spomenik-kralju-Petru-u-Sarajevu-zamenjen-orlom?fbclid=IwAR0qkafru-B7BcZ_-rXmJc6eHXabLvvjn3HZvYdakF00DHNOegCHpywSPFo
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.