(4. 8. 1994.)
Одлука руководства на Палама немсуњиво је најтежа одлука против интереса грађана саме Републике Српске, али и против интереса целог српског народа и против интереса грађана СР Југославије.
Сва њихова објашњења да би српски народ био угрожен прихватањем мировног плана, постају бесмислена и апсурдна пред чињеницом да на тај начин одбијају сигурну границу коју гарантује међународна заједница, одбијају границу преко које не могу да лете гранате или око које више нико не би гинуо.
Одбијају мир у часу када им је призната Република Српска на половини територије бивше Босне и Херцеговине, и када се, прихватањем мира, скидају санкције онима без којих не би постојали.
Расписали су референдум да би сакрили своју одговорност иза леђа грађана, који свакодневно крвари и којег су о правом стању ствари обавестили само онолико колико су они то желели. Расписали су референдум да би грађене учинили одговорним за државну политику, за коју нису питали грађане и коју грађани нису водили. Српски народ у Републици Српској, на тај начин, треба да постане саучесник у одлукама на своју сопствену непроцењиву штету. Утолико је ова одлука руководства против народа тежа и подлија.
Њихова одлука да обију мир, ни по једном критеријуму истине и правде не може бити у интересу народа, већ само може бити у интересу оних људи чија је савест нечиста, који се боје доласка мира, у коме ће сва недела испливати на површину.
Српски народ у Републици Српској доводи се у положај да животима својих најбољих синова, који се херојски боре, плаћа сулуде политичке амбиције и похлепу свог руководства, а они који стварно одлучују немају синове на фронту.
Оглушили су се о захтеве и о виталне интересе свих грађана СР Југославије, на чијем су одрицању, жртвама и солидарности, опстали.
Показали су свирепу безобзирност према интересима огромне већине српског народа и свих грађанима Југославије.
Узурпирали су право да одлучују о судбини једанаест милиона грађана СР Југославије.
Својом одлуком тешко су угрозили безбедност и интересе Српске Крајине.
Безброј пута дали су нам разлоге да прекинемо сваку везу са њима, јер ниједну дату реч нису одржали – од Сарајева до Атине, од Атине до Горажда, од Горажда до Скупштине, од Скупштине до овог последњег референдума, за који су нам такође рекли да га неће расписивати.
Оклевали смо да прекинемо односе у нади да ће ипак, у одлучном часу поступити у складу са највећим народним интересом и определити се за мир.
Сада су директно стали против народног интереса и себи присвојили право да одлуче о животима милионима људи. Ништа теже и ништа горе против интереса свог народа нису у стању више да направе.
Зато морамо прекинути сваки даљи однос и сарадњу са таквим руковдоством.
Нека народ у репубили Српској зна да смо увек били и да ћемо увек бити на њиховој страни и да смо и сада, стајући против руководства, у ствари на његовој страни.
(тог истог дана од Владе Републике Србије стигао је и овај телеграм)
Руководство Републике Српске, одбијањем мира, извршило је најтежи акт против СР Југославије, српског и црногорског народа и свих грађана који живе на овим просторима.
Зато је Савезна влада донела одлуку:
- да прекине политичке и економске односе са Републиком Српском;
- да забрани боравак члановима руководства Републике Српске (Скупштине, Председништва и Владе на територији СР Југославије);
- граница СР Југославије од данас је затворена за све транспорте према Републици Српској, осим, хране, одеће и лекова.
(Никола Кољевић „Стварање Републике Српске“, I том, 631 – 633 стр)
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.