Међу борцима које је ЈНА, септембра 1991., мобилисала био је и Милодраг Станојевић из Котурова.
Милодраг је рођен 7. децембра 1970. године у Бадену (Аустрија) гдје је живио до своје шесте године када се са породицом преселио у Котурове под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке: Мирјану, Марину и Биљану. Иако је већина бораца са дубичког простора била мобилисана у 11. партизанску, касније Дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади. Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапређен је у потпоручника и дата му је команда над четом. Саборци су га описивали као изузетно скромног и невјероватно храброг што је и показао неколико пута. Посебно је остао запамћен подвиг кад је у селу Ловска, 19. октобра, сам истрчао пред непријатељску колону и том приликом заробио два тенка, једно оклопно возило и командира ЗНГ. Погинуо је 23. новембра 1991. бранећи положај у селу Корита (код Пакраца).
Постоји једна, истина непотврђена, прича да је Милодраг у селу Ловска упознао једну дјевојку, те да се из тог разлога заштитнички поставио према овом селу. Када су припадници ЗНГ заузели село његова чета се повукла у село Корита. У једном извиђачком подухвату смртно је рањен. Борци којима је био надређен, ожалошћени због губитка вољеног команданта, извршили су јуриш на непријатељске положаје и том приликом су уз обостране губитке уништили јако непријатељско упориште. Једна улица у Козарској Дубици носи његово име.
Из књиге Марка Јанковића „Дубички 20. вијек“, Бања Лука, 2018.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.