НА ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Разговор Вуковић Влатка и Бурсаћ Николетине

Подели:

Када је Свети Стефан пао под каменицама безбожника, иза њега је остала вјера првих хришћана јача од мука и смрти. Свети Стефан је постао Првомученик.

Када је под притиском усташких потомака погажен Устав СР БиХ, а над забетонираним јамама српског страдања спрејом исписано слово „U“, остао је народ збјегова, логорача и офанзива, са слободом у грудима. У Пилатовим дворима је уморена СР БиХ, у збјегу је рођена Република Српска.

На дан смрти Првомученика васкрсла је држава Котроманића. Оно што су патријарси Рима у средњем вијеку називали  “regnum Servilie, quod est Bosna“, на језику данашњих Бошњана преводи се као Република Српска.

Кроз вијекове јуначке, с разбојишта страшних, довикују се Бурсаћ Николетина и Вуковић Влатко:

-„Слушао сам приче и пјесме о Косову, колика је то офанзива била“ – говори Бурсаћ Николетина.

-„Косово је теби на Грмечу и Козари“ – одговара Вуковић Влатко.

Док су се тако довикивали у вјечности, слушали су ехо експлозије из бјеловарске касарне и шкрипу херцеговачког камења под чизмом хероја митровданских офанзива.

-„Чујеш ли дамар потомака“- виче Вуковић Влатко?

-„Чујем, као јуриш мојих Грмечлија наоружаних копљима из босанских буна, на усташке бункере око Санског Моста.

Шаљући свога војводу Влатка у помоћ кнезу Лазару на Косово, краљ Твртко с њим је послао и молитве своме заштитнику Светом Стефану. Између офанзива и збјегова, у кућама српских устаника Николетиновог Грмеча, слављена је крсна слава Свети Стефан. Првомученик је бдио и над браниоцима хришћанске Европе 1389. и над антифашистима 1941-1945.

Свети Стефане, моли се данас и за нас оклеветане и презрене, нашем Владици Христу. Нека бакља упаљена у Црној Гори, распали огањ вјере и слоге у срцима и главама нашим.

Срећан Дан Републике Српске!

 

АУТОР: Борис Радаковић

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *