НАД ГРОБОМ доброг пастира народног, САВЕ КОСАНОВИЋА, митрополита дабро-босанског

Лако им је кад пастир спава,
Згода им је, све иде у миру.
Али онда, кад је пастир будан:
Ударају прво по пастиру.

Ти си, оче, верно чув’о стадо,
Пред тобом се нису могли скрити,
Ударише по будном пастиру
– Унапред смо могли погодити.

Ударише, ал те не сломише,
Мудро си се ти одупр’о сили,
Па изведе стадо на чистину
– Колибу ти само разорили …

Њу изгуби! Двор вечности доби,
Па зар има од тог лепшег циља?
Вас те народ данас оплакује
А твоје те стадо – благосиља.