Хакија Хаџић, Петар Бласковић и Јуре Францетић у Сарајеву
РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА
НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ
Број: тајни: 1/1941. Загреб, дана 23. српња 1941.
Предмет: Притварање и отпремање у збиралиште, Срба и Жидова – комуниста – окружница.
Особно!
ЖУПАМА 1 – 22.[1]
УСТАШКОМ ПОВЈЕРЕНИШТВУ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ
– САРАЈЕВО – Г. ФРАНЦЕТИЋ[2]
Позива се наслов, да одмах изда сходну одредбу подручноме Редарственом равнатељству, Равнатељству усташког редарства у колико су већ таква основана у сједиштима Жупа, Предстојништвима редарства и котарским областима у мјестима гдје нема Редарства, да се најнужније изврши притварање свих Жидова и Срба – православаца, који су били познати већ као комунисти, било пак да су и мало сумљиви, да су склони томе покрету.
Исте мјере ваља подузети и против комуниста католичке или муслиманске вјероисповјести, као и других тиме, да се придрже до даљњега у притвору, док Србе и Жидове има се смјеста одпремити у збиралиште (конц. логор) Госпић.[1]
О успјеху те броју отпремљених односно притворених особа ваља журно поднијети непосредан кратак извјештај са особним подацима (презиме, име, занимање те одакле је) позивом на број горњи.
ЗА ДОМ СПРЕМНИ!
РАВНАТЕЉ УСТАШКОГ РЕДАРСТВА
НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ:
ЦЕРОВСКИ,[1] в.р.
М. П
[1] Територија НДХ била је подијељена на 22 Велике жупе.
[2] Јуре Францетић, усташки пуковник Павелићеве тјелесне бојне, познате „Црне легије“. Због квара на авиону, спустио се 22. децембра 1942. на слободну партизанску територију, у близини села Мочила код Слуња на Кордуну. Мјештани су га препознали и, знајући за његове злочине које је починио над невиним становништвом Босне и Лике, предали га партизанима, који су га убили 27. децембра. Павелић га је прогласио витезом а Степинац, као предсједник бискупског духовног стола, одобрио да се унесе у молитвеник, величајући његове „подвиге“. (Милетић, I, 57)
[3] Према „Споменици православних свештеника – жртава фашистичког терора и палих у НОБ-у“, те мојим истраживањима, у концентрационом логору Госпић – Јадовно – оток Паг убије- ни су слиједећи православни архијереји, свештенослужитељи, ђакони, монаси, теолоаи и богослови: Андрић Јове Чедомир, Бан Никола, Бјеговић Стеве Јован, Богуновић Јове Никола, Божић Милана Милан, Бракус Данило, Бркић Ђоке Владимир, Будимир М. Илија, Вујић Никола, Вукић Милан, Вучинић Раде Петар, Гаковић Марка Богољуб, Гашић Ђ. Војислав, Госпић М. Ђорђе, Грозданић Саве Ђуро, Грозданић Саве Јован, Диклић Раде Милан, Докмановић Илије Милан-Љути, Дошен Мане Милојко, Дујић П. Владимир, Ђукић Тодора Милан, Живадиновић Чедомира Лазар, Зимоњић Богдана Петар, митрополит дабро-босански, Илић Вучена Илија, Јерковић Дмитра Димитрије, Јерковић Милан, Јовановић Р. Михајло-Мико, Јовић С. Севастијан, Катанић Павле, Косановић Теофан, Крајновић Ђуре Александар, Крњевић Луке Душан, Крњић Ц. Љубомир, Лаврња Спасо, Лалић Јове Богдан, Лацдуп Пантелија, Магарашевић Душана Јован, Мајсторовић Илије Петар, Мандић Тривуна Милош, Марин Јове Адам, Марјан Гојка Георгије-Ђуро, Марковић Ј. Ристо, Милојевић Ђорђе, Насадил Франтишека Станислав, Недић Емилијан, Нешковић Тихомир, Обрадовић Т. Павле, Павлица Јована Илија, Пантелић Луке Димитрије, Пањковић Вуја- дин, Петровић-Кошовић Антим, Поповић Миленко, Поповић Ђ. Стеван, Рајчевић Јована Милан, Рајчевић С. Урош, Рашета Јована Петар, Станисављевић Исе Раде, Станојевић Јован, Степанов Саве Јаша, Стијачић В. Матија, Стојановић Петра Ђуро-Ђорђе, Суботин Методије, Товирац Цвијана Петар, Тодоровић Максима Константин, Трлајић Стефана Светозар – Сава, епископ горњокарловачки, Ћулумовић Антим, Ђурчић Ђуре Стеван, Чуповић Александар, Чутурић Јован, Шкорић М. Љубомир и Штрбац Пане Дамјан.
[4] Божидар.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.