Натпис се налази на стећку типа сандука у рубном дијелу некрополе којом доминира огромни средњевјековни крст. Како сам раније објавио други дио натписа („Овди умријех милост велећи“), овом приликом пружам и главни дио натписа који је помињао Шефик Бешлагић тачно прочитавши име покојника, али га не разријешивши у цјелости. Споменик је саграђен као масивни издужени квадер закошених страница, сужених према дебелом правоугаоном постољу. Споменик припада типу сандука са постољем са романичким аркадама са по четири интерколумније изведене на бочним странама и тордираном врпцом изнад, те шесточланим розетама смјештеним у кружне вијенце при горњем рубу. На горњој површини, по средини, постоји пространо удубљење.
Споменик има димензије: 1,45 (горе)-1,23 (при постољу) х 0,36 (горе)-0,30 (при постољу) х 1,16 м. Јако подсјећа на сандук у некрополи Ждријеловића у Љубомиру.
Удубљење на горњој површини сандука какво се виђа на многим херцеговачким споменицима, нарочито тог типа. Подсјећам на овакво удубљење на масивном сандуку у порти цркве Светог Архангела Михаила у селу Аранђелово у жупи Корјенићи, о којем традиција казује да је на њему причешћен косовски контингент великог војводе русага босанскога Влатка Вуковића. Такође на сандуку некрополе I у Горњем Тупану-Броћанцу (горе десно). У сваком случају, оваква удубљења на средњевјековним надгробним споменицима не припадају декоративним детаљима, већ посигурно – обредним.
Овај споменик је недавно оштећен челичном четком у склопу кампање маркирања ћириличних натписа фарбом!
Раније је објављен и други дио натписа који сам прочитао као „+ Овди умријех милост велећи“ („Слово“, 34-35, 162). У висини прва два реда натписа, сасвим десно, постоји и велико оштећење споменика. У вези са глаголом узнати скренућу овдје пажњу само на знамениту дубровачку књигу Руска Христифоровића са прелома 14. и 15. вијека гдје је његова употреба сасвим уобичајена[1]. Такође, скрећем пажњу на употребу овог вида глагола на стећку Радивоја Драшчића у Подградињу у Горњем Храсну. Коначно, за било кога ко живи у Динаридима, овај вид је сасвим обичан. Овдје је употребљен у смислу потенцирања потпунијег упознавања личности Помоћана Остојића, који, као хришћанин, управља своје мисли Свевишњем молећи милост (у духу огромног броја српских опорука: „Да ме прими Господ Бог у своје милосрђе“.
Стручни рецензент предлагао је рјешење: Овдје леже Помоћан Остоић. Тко ме не зна и ко ме узна овди умрли син Остоје лежи.
Оба дијела натписа започињу знаком крста. Оба су изведена на неравним површинама споменика.
ОВД(Н)[2]
ɤМ(РѢ)ХЬ
МНЛО
СТЬ ВЕЛЕ
ЋН
Полуглас у позицији уз слово М трећег реда припада ријечи МИЛОСТЬ.
Читање натписа гласи: А се леже Помоћан Остојић. Тко мене зна и ко ме узна: Овдје умријех милост велећи.
Натпис је објављивао М. Вего, али са посве непотребним и прекомјерним конструисањем текста, уводећи Мила Остоје неци=нећака. Необично је да није уочено разговјетно „В“ у облику усправног правоугаоника у ријечи „велећи“. Ријеч „вели“ и у натпису Милата Припчинића у Живњу: Асҍе велн МнлатЬ, као и у повељи бана Стјепана Котроманића 1333.[3] године . Име Помоћан одавна је присутно у Бурмаза.[4]
Средњовјековна некропола на гробној гомили у Убоском пољу-Љубиње: Црквина
АУТОР: Горан Ж. Комар
[1] Медо Пуцић, Споменици српски, књига прва, Библиотека фототипских издања извора за српску историју, књ. 4, Филозофски факултет Београд, Катедра за историју српског народа у средњем веку, Београд, 2007
[2] Могуће је наслутити и слово „И“ у завршници првог реда, али је недавним уношењем фарбе у урезе глијета читава перспектива сагледавања и изучавања натписа за дуго поремећена. О појави фарбања старих натписа у Херцеговини, као и знатних оштећивања челичном четком у потрази за натписима, обавијестио сам надлежне у Републици Српској и Федерацији БиХ. Одговор сам добио искључиво од проф. др Дубравка Ловреновића.
[3] M. Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980, 134, 135
[4] Д. Ковачевић, Средњовјековни катун по дубровачким изворима, Симпозијум о средњовјековном катуну у Сарајеву, 1961, Научно друштво БиХ, посеб. изд, књ. II, Сарајево 1963, 128: Pomochianus Burmas
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.