У подручју села Зови До, југоисточно од Невесиња, на страни ка Трусини и Дабру, диже се крупни и горовити крачњачки гребен лучног изгледа именом Магуница. На нижем, западном његовом дијелу, на вршној кршевитој главици подигнута је давно тврђава која данас показује остатке бедема на западној и сјеверној страни и зидова у сухозиду на источној страни. Унутар ове тврђаве која има правоугаону основу, лежи остатак једне зградице. Традиција тврђаву приписује херцегу Стефану и назива је Херцеговим градом. Oво мјесто на коме лежи град, народ зове „Запости“ и данас, а најближи засеок је Подкула. Ка граду се излазило пролазом кроз шуму од кућа Гутића, а други и краћи прилаз преко кршевитих пречага, гдје и лежи плоча са натписом, је пуно тежи.
Ниже тврђаве, на омањем платоу, постоји плоча грубе израде са ћириличним натписом који је објављивао Марко Вего[1], али умногоме погрешно. Њене димензије су: 1,57 х 0,95 (Е) + 0,91 (W) х 0,33 (Е) + 0,30 (W). Овдје се пружа тачан цртеж и рјешење натписа: „Сие лежи Вукша Дмитровић. Убише ме на служби господина мога, ма освети ме Радоје Прибисалић. Би како је видито Богом и господином“.
Заиста, по својој позицији у простору, споменик са натписом подсјећа на надгробни споменик Петка у другом херцеговом граду у Шћепан Пољу.
СHЕ
ЛЕЖH ВɤКША ДМH
ТРОВHЋЬ ɤБHШЕ
МЕ NА СЛɤЖБҌ
Г(ОСПОДH)NА МОГА МА ω
СВЕТH МЕ РА(ДО)Е
ПРHБHСАЛHЋ(Ь) БH
КАКО Е ВHДHТО
Б(О)ГОМЬ И Г(ОСПОДH)NОМЬ
Код Марка Вега стоји: „СНЕ ЛЕЖН ВУКШАЬ МHТРОВHЋЬ УБHШЕ МЕ NА СЛУЖБҌ ГNА МОГА МА ωСВЕТH МЕ РАДЕ ПРHБHСАЛHЋЬ… КАКО Е ВИДHТО ДОБРОМЬ И ГNОМУ“. Види се, међутим, да је Вегов полуглас на завршетку имена покојника заправо слово „Д“ урезано као и ниже у осмом реду натписа, па је презиме заправо: Дмитровић. Име осветника је, ипак, Радоје, јер постоји простор за два слова. Послије презимена „Прибисалић“ видимо слова „Б“ и „И“, а највећа разлика је видљива у предпоследњој ријечи натписа гдје нема ни говора о ријечи: „доброму“, већ „Б(о)гом“. Коначно, последња ријеч натписа је „г(осподи)номЬ“ а не „господиному“. Овакав низ погрешки М. Вегу се сигурно поткрао усљед ослањања на одливак натписа.
Положај гроба Вукше Дмитровића може казивати о погибији на дужности чувања или одбране тврђаве на Запости.
АУТОР: Горан Комар
[1] M. Vego, Zbornik…, III, 40, br. 172
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.