Д
есетак километара од Устиколине према Јабуци, налази се некропола стећака на мјесту Пресјека. Некада се,каже народно предање, називала Црквине. Некропола данас броји 158 стећака од којих је највећи број утонуо у земљу, а дио је оштећен. Некропола је 1971. године бројала 234 стећка. У рату од 1992. до 1995. некропола је кориштена у војне сврхе. Разоравана је и прекопана.
Већина стећака је добро обрађена. Међу њима се по квалитету обраде издваја сљемењак с постољем и неколико сандука. Пут који је изграђен не тако давно, пресјекао је некрополу на два дијела. Стећци у овим некрополама су настали у периоду од XIII до XV вијека.
О поријеклу назива, народно предање памти неколико легенди. Једна од њих каже како су се на том мјесту сукобиле двије моћне војске. Војска господара Старе Херцеговине моћног херцега Стефана и незнаног турског султана, који је кренуо у поход преко Дрине. Војске су се потукле и жестоко посјекле. По томе и назив Пресјека.
У турској војсци је, вели даље легенда, био један необични принц. Кад је кренуо из Цариграда понио је надгробни споменик, нишан, урађен од буковог дрвета. Окачен на кожне каишеве, биљег му је увјек био на леђима. Кад је пошао, поздравио се са својима и рекао да се више никада неће вратити. Ако у борбама не погине, онда ће тамо у туђем свијету, гдје се војска настани, остати да живи до краја живота. Ако погине дрвени нишан ће му бити надгробни биљег по коме ће га пронаћи и препознати. Тај младић је погинуо на Пресјеци, а на гробу у који је сахрањен, пободен је биљег који је носио на леђима. Из тог дрвеног надгробника изникла је необична буква. Њене гране су сплетене и повијене по земљи. Народ ово чудно дрво назива „света буква“ и приписује јој натприродне моћи. Вјерује се да ће онога који на било који начин оштети то дрво снаћи нека несрећа и зло у породици.
ПРИРЕДИО: Угљеша Скоко из Чајнича
http://www.plemenito.com/sr/nekropola-stecaka-na-presjeci-kod-ustikoline-/o250
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.