До године 1866 не бијаше ни једне веће школе међу православним Србима у Турској царевини, и само неколико основних школа просветом се назвати могло.
ПОСТАНАК ФОНДА
Године 1863. поведе се у Босни распра између народа и ондашњег Митрополита Сарајевског Г. Игњатија о том: како ће се и у коликој своти унапредак исплаћивати плата, која припада владикама босанским. На основу решења цариградског синода Срби су захтевали да се Сарајевски Митрополит задовољи са платом од 100.000 гроша, а владика није хтео пристати, почем му је по старом начину куплења плате, ова више него удвојена од горе назначене суме излазила.
Најпосле пошто опћина бањалучка поведе парницу и тужи овога цариградској Патријаршији, и пошто из Цариграда дође заповест, да Митрополит Сарајевски мора пристати на одређену му од синода цариградског плату; то на основу ове заповести потражи се рачун да се извиди, колико је Митрополит покупио од народа у име своје плате и нађе се, да се је он не само потпуно наплатио но још сувишка однио, па ипак је нешто новаца код народа непокупљено остало. На скупштини црквеној, држаној у Сарајеву 1863. год. буде (л. 7/об.) решено, да се и остатак новаца за Митрополита одређени покупи, но да се тај новац на просвету нашег народа опредјели. Па почем је бањалучка опћина и повела препирку с Митрополитом, и са својом околином и новце задржала, – то се реши да се у Бањојлуки, као месту, ђе највише православног српства у околини живи, подигне Богословија, а покупљени новац, који износи 1000 # ц. да буде фонд Богословије бањалучке.
Ма да су се и поједини чланови бањалучке опћине са својим прилозима одазвали и фонд на 1800 # повисили, но ипак та сума ни изблиза није могла подмиривати трошкове, које би богословија имала.
ПОСТАНАК БОГОСЛОВИЈЕ
Тек 1866. год. дође у Бањалуку Василије С. Пелагић и овај подпомогнут родољубима српским, оснује Богословију и започне у њој радити. У почетку био је слаб одзив од народа, а само су сиромашни младићи долазили, којима се морало подпуно издржавање осигурати. Доцније множио се број ученика у Богословији и да не беше оне катастрофе у почетку 1869. год. досад би број ученика више од 100 било.
Узрок овој катастрофи био је највише новопостављени Митрополит Сарајевски Ј. Дионисије. Он брзо увиди, да ће ова Богословија за њега и његове последоватеље од штете бити, почем му се тиме одузима прилика, да он по својој вољи поставља и рукополаже свештеника – наравно ко више плати –; и да ће ученици ове школе бити највећа смeтња, у њиховом грамжењу за новцем, којег прибављали свима начинима.
Да би предупредио напредак ове школе Митрополит почне опадати Архимандрита Пелагића код владе, као Српског и Руског шпијуна, нађе лако узрока, којим Пелагића из Бањалуке одправи у Сарајево, а после 7-мо месечног прибивања у Сарајеву и даље преко Солуна у Малу Азију не изрекавши му до данас пресуде.
Турска влада оборивши Пелагића, нанела је Богословији велики удар; јер овај (Пелагић) бивши упознат са многим родољубима свега словенства, довијао се свакојако, и набављао је материјална средства за унапређење школе. И ма да је Богословија концем исте године одпочела свој рад, али су јој материална средства врло скучена, па према томе ће и број ђака па и успех ограничен бити.
Досад је Богословија бањалучка састојала се из два разреда, у којима су готово сви предмети светске природе; јер ђаци долазећи у Богословију или су учили основне школе или ни ове учили нису, те због тога нужно им је да се спреме најнужније у светским знањима.
Предмети предају ови:
у I раз. 1) катихизис; 2) историја српског народа; 3) земљопис; 4) српска граматика; 5) рачуница; 6) историја цркве и 7) појање црквено.
у II раз. 1) историја цркве; 2) историја света; 3) српска граматика; 4) словенска (л. 8/об.) граматика; 5) земљопис; 6) дијететика; 7) рачуница и 8) појање црквено.
У оба разреда упражњавају се ђаци у декламовању и певању народни песама.
Дакле за четири године (1866-1870) толико се учило у два разреда.
Но ово ни издалека не може да одговори жељи и преким потребама народа, т. ј. да одатле народ добрих и честити учитеља добије. С погледом на то, одважила се опћина бањалучка основати ове године и III разред у ком ће се обратити пажња што више на предмете духовног садржаја са надом, да ће наћи одзива за ову свету ствар не само код Срба; него и остале браће Словена особито оних, који имају при руци више материални средстава и народног патриотизма.
Број ђака, који су посјећивали ову школу од почетка до данас текао је овако:
Прве године уписало се само 9 ђака; друге у оба разреда 21, треће 62; а четврте 64. Узрок једнакосног броја ђака за последње две године ваља тражити у томе, што је школа, прогнањем Пелагића више од ½ године била затворена и ђаци се многи разишли, а новодошавши тек су могли попунити број оних, који су школу напустили, или на страну у школу отишли.
Прве године одправљао је дужност професора и управитеља сам Василије С. Пелагић; друге године добио је за сурадника Петра Митровића, а треће Димитрија Ристића (сви босанци), који су с падом Пелагића своје дужности напустили.
У четвртој години примио је управу (л. д. 102) Богословије Ђорђе Лазаревић и његов сурадник Стеван Вулетић (први из Сарајева а други из Требиња) који су своје дужности до данас одправљали.
Што се тиче основних школа, у Бањојлуци постоји основна мушка и женска школа. У мушкој било је ове године 130 ученика у женској 30 ученица.
Учитељи су у I и II раз. Тодор Малешић (босан.), II и IV раз. био је Никола Томић (Сомборац) али је овај своју дужност напустио. Учитељка је Милица Обреновић из Србије.
Као најзнатније основне школе у Крајини јесу:
у Градишком са 95 ђака, учитељ Петар Љубишић из Аустрије; у Приједору са 140 ђака мушки и женски, учитељ Станоје Лакић из Босне.
Има и по селима нешто школа, али су ове доста незнатне.
у Београду
14 Августа
1870. год
Известилац
Ђорђе Лазаревић
ЦГАОР, ф. 1750-и, оп. I, д, 426, лл. 7, 706., 8, 8 об., 102.
Гласник Архива и Друштва архивских радника Босне и Херцеговине, година VI, Сарајево 1966, стр. 366-368.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.