Прво познато лично име у породици Косача било је Вук. Његово име је прасловенског порјекла, а у српским крајевима у средњем вијеку било је доста распрострањено. На територији историјске Херцеговине у средњем вијеку име Вук као и имена која садрже поменуту основу стоје у групи најчешћих имена. Вук Караџић је на свом примјеру објаснио разлоге за популарност имена: „Када се каквој жени не даду дјеца, онда надјене дјетету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на Вука да неће смјети ударити. Зато су и мени овакво име надјели“.
Вукови синови звали су се Влатко и Храна. Оба имена су стара од основа из словенског ономастикона. Име Влатко је посвједочено на ширем простору, док је име Храна забележено у првој половини 14. вијека у посједима манастира Дечана, има га у даровници цара Душана за манастир Светих Архангела код Призрена и у повељи која је записана на унутрашњем зиду манастира Грачанице.
Влаткова линија се угасила, а Храна је имао три сина уз које је као патроним Хранићи остало и његово име. Патроним Хранићи по оцу Храну забележен је 1348. у поменутој даровници цара Душана.
Влатко Вуковић није имао потомака, а Храна је имао синове Вука, Вукца и Сандаља. На основу имена синова у којима је основа вук, види се да је био везан за традицију. Прва два Хранина сина имали су народна имена у којима се огледа чување народне традиције. Трећи син, Сандаљ је добио страно име, које је према тумачењу Константина Јиречека пореклом из латинског ономастикона од римског Sandalius. Оно се више не јавља у породици Косача, па је тешко наћи право објашњење како је одабрано. Може се претпоставити да је кум био везан за Италију па је тако име доспјело на двор Косача. Можда је породица Сандаљеве мајке имала утицаја на избор.
Стефан Вукчић, унук Хране Вуковића, праунук Вука Косаче, издваја се од предака својим именом карактеристичним по свом пореклу и значењу. Име казује да они који су бирали име за новорођенче нису више тражили везу са прецима из Подриња, него су имали у свести многе познате владарске куће у којима су се рађали значајни владари са именом Стефан, чије значење треба да предскаже владарски венац и пристаје сваком владару као заштитни знак.
Сва имена у породици Косача, док су били господари у Хуму, налазе се и у средњовјековној Србији.
Првобитно је Косача могао бити надимак човеку бујне косе. Основа му је прасловенски придјев „косм“. Од ове основе направљена је именица „космач“ – „космат човек“. Јавља се у руској средњовјековној антропонимији. Према тумачењу у руском језику космач означава косматог човјека. Од прасловенске основе косм постала је именица коса, а од ње је изведен андимак Косача који је постао трајно обележје једне властелинске породице у Хуму.
Литература: Милица Грковић, Имена у породици Косача, Српска проза данас: Косаче-оснивачи Херцеговине, Билећа-Гацко, Београд, 2002, 551-556.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.