телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији
Мила и драга жено, анђелу мој! *
Данас око четири сата поподне саопштише ми да је од овдашњег Окружног суда, суђена ми смрт потврђена и да ће се сутра у сриједу у девет сати ујутро извршити. Моја је жеља била да се с Тобом још једаред видим и опростим, а такођер и Мацом, нашим милим чедом. Јер ми је касно јављено, није ми се жељи удовољило наводећи, да до одређеног времена не можеш стићи.
Љубице, име и срећо моја. Када ово писмо примиш, бићу тијелом мртав, а духом ево ме к вама да вас обоје грлим и љубим. Не тугуј за мном и не оплакуј судбине наше. Моли се Богу и њему захваљуј. Наше дијете, мила моја Маца нека Ти буде утјеха за мном. Остављам Ти у аманет чедо и узвишену љубав нашу.
Брини и бори се кроз живот, његуј и васпитај чедо, ту биљку љубави наше.
Опрости, као што и сам опраштам оном ко је проузроковао и ономе ко наређује моју смрт.
Од Маце желим да буде добра Српкиња. Женице моја, за Тебе нарочите поруке немам. Увјерен сам у Твоју љубав, способност, а удеси и живи према прилици како Ти најбоље буде било јер ми је то једина жеља да Ти је добро.
Ти си најидеалнија жена овога вијека.
Ако, останеш у Тузли, било као учитељица или код оца, желио бих да сваке године барем два пута прислужиш свијећу и кандило на гробу наше покојне маме и то на дан наше вјеридбе и на дан њене смрти. А то исто на гробовима наших родитеља у Мостару. Замоли оца, а и ја га нарочито писмом молим нека Ти помогне и уздржи, мени нека све опрости а Ти га воли и поштуј као мене што си. Косту замоли нека моје дугове уреди и плати. Колико се могу сјетити, ја му их у писму назначујем. Потраживања немам ни од кога, ситница ако има, нека је сваком просто.
У писаћем столу су рачуни од Колосеума, а међу њима рачун штампара Секулића и тишлера Максимовића. Такођер тамо је и осуда Котарског суда у Тузли у ствари Шолца и Штернберга за покућство. На тој осуди је тачно написано колико сам новаца преко Српске банке у Тузли послао. Све те рачуне подај Кости. Књиге од Швелера предај у трговину Ђорђе. У истом столу имаде и блокова за Дом Српског Сокола у Модричу …. покупљених. Касније, ако Бог да, знаћеш коме треба предати као и уложну књижицу Српског Сокола у Тузли за путне трошкове.
Све српске Соколе у моје име поздрави и кликни им последње: Здраво!
Љубо, воскресеније моје! Вријеме одмиче и прикучује се час. На завршетку Ти довикујем: не жали, буди сретна!
Љубим Милку и дјецу, Мару и све Стајине, нарочито, Гојка и снаху. У Тузли сву родбину, немогуће ми је именовати. Напосе Драгицу и Ристу, Вукицу и све њезине особито љубим. Замоли мога брата Љубомира нека ми опрости и он као и ја њему. Љубим га и поздрављам.
Збогом Љубо, збогом рају мој. љуби Те и увијек живи с Тобом
Твој Мишко
Мила и добра Мацо, чедо моје бајно. Само сам те два пута на рукама држао и љубио, а сад те остављам. Остављам те мајци у аманет, а вас обоје препоручам Богу.
Љуби и поштуј Твоју мајку, моју љубу као што вас обоје љубим.
Твој Тата
Грлите се и љубите на мојим успоменама.
Боже помози Љубици и Маци мојој.
Љубо, Мацо, збогом. Љуби вас тата.
*Први пут објављено у листу „Звоно“, Сарајево (1919), Мишко Јовановић је објешен због учешћа у Сарајевском атентату 3. II. 1915 г. у Сарајеву.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.