Постанак породице Пајкановића

Подели:

У селу Вукосавцима под Мајевицом у Босни код Тузле

Сл. 1 1718.Tabula Geographica Nova et Exacta Distincte exhibens Regnum Sclavoniae …

По кaзивању и наређењу покојног, написао ово, што је казао сам Пајкан.

Сл. 2. Срби прелазе Дунав -графика Франца Јузе

Ја сам поријеклом Пајкан Чарнојевић. Када су Срби селили из Старе Србије у Аустрију(1740.), ја сам остао као сејиз у служби код аге Зафира у Пећи, јер ме је Зафир добро плаћао и чувао. Имао је ћерку Ануму кој се самном више пута мазила. Једнога дана мени Анума каже, да су Турци приметили и доставили Зафиру, да смо турски коран и веру погазили и да су се Турци спремили и Зафир одобрио да ме убију, рече ми да бјегам са животом.

Ја ноћу побјегнем у Нови Пазар и погодим се код Жарка Зимонића, ускоро Турци се крену на Швабу и мене одреде за тајнџију. При проласку, Турци пећаници познаду ме. Мој друг Велимир јави ми да се Турци пећанци спремају да ме убију и ја знајући да се у вароши не могу сакрити промјеним презиме и побјегнем. Идући по селима дођем у село Добрине (вјероватно Добриња код Пожеге) и ту се погодим да чувам стоку код Тодора Теофиловића. При крају године Тодорова жена Обренија говори ми да код њих и даље останем, па ће ме оженити лијепом и главатом ђевојком.

Ја се са газда Тодором погодим и останем код њега. Исте године мене газда Тодор ожени са Ружицом, ћерком Обрена Тодоровића из истог села Добриње и Тодор ми би кум. Те године бијаше гладна година и мој газда чешће ишао је у Босну и од тузлак-паше узимао кукуруз и доносио и продавао по селима. Турци почеше чешће из Ужица тумарати по селима и рану узимати на силу. Јаничар из Ужица Усејин виђе моју Ружицу и шће ми је на силу Бога отети, ја са Ружицом отидем на колибу код стоке у планину. Када је Тодор дошао кући њему Обренија све каже, а у исто вријеме дође и Усејин Тодоровој кући и тражи Ружицу. Тодор одговори да сам са Ружицом негдје побјегао. Усејин припрети Тодору да ме нађе иначе ће га убити.

Тодор отиде код тузла-паше и све му исприча и тражи да му тузла-паша да земље за једну кућу, да ме досели. Тузлак-паша обећа му дати земљу и за десет домова, а не за једну кућу, јер пре годину дана била је у Босни куга па је баш ово село Вукосавци између планине Мајевице и Тисовице шест сахати од Тузле, остало пусто као спахилук тузлак-паше и да ћу ја бити под његовом заштитом и да Турци нигда несмеду долазити у Вукосавце гди је његов спахилук и да за три године неће тражити трећину а да узмем кућу и њива колико хоћу.

Тодор дође кући у Добрине и ноћу ја са Тодором и Ружицом понесемо мало хаљина, а Тодор ми да и једну краву и у белшлуки пара и дођемо у ово село Вукосавце, узмем једну кућу опустелу и њива колико сам хтео. Тодор се врати у Добрине, а ја са Ружицом останем овди гди је у целом селу било двије куће. Мени и Ружици би жао када се са Тодором растадосмо и пола године је Ружица плакала.


Сл. 3 Мапа Пајкановог путешествија

Тодор док је био жив чешће је долазио и обилазио ме и наредио ми је да окумим Богдана Митровића из Малешеваца што сам и учинио.

Ја сам ишао код тузлак-паше он ме одреди за руководиоца целог села његовог спахилука. Ја сам био кочбаша, што год сам наредио онако је морало бити. Турци нигда нису смели у ово село долазити. Ја сам добро живио, одмах сам купио двије крмаче и по један бешлук и четри овце по три визилина и једну кобилу за три бешлука мирска.

То попо сада са Ружицом имам четири сина и ћерку:

-сина Митра оженио сам из Драгаљевца,

-сина Павла из Мртвице,

-ћерку Стоју удао сам у Забрђе,

-сина Стеву јоште нисам женио, а и он је већ на женидбу има 26 година,

-син Спасоје ми је мали.

Имам 60 говеди, 30 оваца, 180 свиња и детараме овди сам остао а и моји синови остаће, па нека купе земљу да не дају трећину.

1.јануара 1805. Године

У Вукосавцима                                                                                                   Пајкан Пајкановић

Пиао Јосиф Продановић парох                                                             потписао га Јосиф парох

Сл.4 Вукосавци – гробље Пајкановића

 

Војин Спасојевић

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *