ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ДАБИШЕ ДУБРОВНИКУ

Подели:

54767_vest_пЛЕМЕНИТО

 

Напомена

Овом повељом је краљ Стефан Дабиша потврдио Дубровчанима привилегије које су Дубровнику давали његови претходници а они су били „господа српска, рашка и босанска“ и повеље и све остале уговоре дароване од стране краља Стефана Твртка I 1378. године. Дубровчани су краља Дабишу присилили да им потврди старе привилегије, тако што су одбили да му исплате старе дохотке односно Светодмитарски (Српски доходак) и Стонски доходак.Након савјетовања са својом женом Јеленом и властелом, Дабиша је одлучио да Дубровнику изда повељу којом гарантује њихове старе повластице. Том приликом посебно је наглашена повеља краља Твртка I из 1382, а разлог је био што су се Дубровчани били обавезали Твртку да сваке година на Дмитровдан плаћају Српски доходак. Повеља је писана дипломатском минускулом, на крају које се налази печат краља Дабише пречника 3 цм. Печат се састоји од штита, кациге са плаштом, круном и крестом. Поље штита подјељено је косом гредом на два дијела у којима се налазе по три љиљана. Натпис на печати исписан је готичким мајускулним словима латинског писма: STEPHI DABISSE D(EI) G(RATIA) REGI RASIE E(T CETERA). Повеља је сачувана у оригинали и налази се Државном архиву у Дубровнику. Повеља је до сада издавана у: Павле Карано-Твртковић,Србски Споменици104-106; Франц Миклошић, Monumenta Serbica, 220-222; Стојан Новаковић, Законски споменици, 209-210; Срђан Рудић, Стари српски архив 6, 167-182.

Литература: Срђан Рудић, Повеља краља Стефана Дабише Дубровнику, Стари српски архив 6, Београд, 2007, 167-182.

Превод

У почетак Оца, у испуњење Сина и силаском Светога Духа, који на почетку дивним утврђењем небеса утврди и васељену својом вољом основа, Милосрдни, из милости човекољубљиво сиђе с небеса на земљу, и људску природу која је због преступа пала, собом је обожио и на небеса уздигао. Тиме је све од непостојања у постојање било постављено, тиме су и изгубљене овце дома Израиљевог истинском пастиру Богу сведржитељу биле враћене, тиме се и скиптри царски по целој васељени утврђују и поносно славе Бога сведржитеља. Тако и ја, Стефан Дабиша, по милости његовог божанства, краљ Срба, Босне и Приморја, удостојен бих да царујем у земљи родитеља и прародитеља наших, да извршавам правду и поштујем правила, да дајем милости и записе, да дајем веру градовима и ономе чиме владам, малима и великима, свакоме према његовом достојанству, и тако ми Краљевство стоји у миру и слави. И тада дођоше у славни двор Краљевства ми у Трстивницу племенити и мудри мужеви, властела и поклисари славног града Дубровника Стефан Лукаревић и Рафаил Гучетић, са достојним и скупоценим даровима и почастима од споменутог града Дубровника, властеле и Општине. И ти споменути поклисари са сваком љубављу од нас тражаху и настојаху за уговоре и законе и за слобоштине реченога града, које су имали у повељама с нашим родитељима и прародитељима, с господом српском, рашком и босанском, да бисмо и Ми, по обичају речене господе, њима потврдили и установили слобоштине, законе и уговоре и повеље наших претходника, господе српске, рашке и босанске. И Ми, чувши и разумевши њихове сличне, разумне и прикладне молбе, и посаветовавши се са превисоком госпођом, Богом дарованом ми краљицом кира Јеленом, и са властелом и велможама Краљевства ми, учини милост Краљевство ми споменутом граду Дубровнику и властели и Општини дубровачкој по свим нашим листинама и повељама – за њихово пријатељство потврдисмо им све повеље споменуте господе српске, рашке и босанске, и повељу господина краља Стефана Твртка, коју је издао споменутом граду Дубровнику 10. априла 1378. године од рођења Христовог, и све друге повеље и слобоштине, законе и уговоре претходне и последње које је њима учинио и записао речени господин краљ Стефан Твртко, да је довека споменутом граду и његовој Општини тврдо и неоспориво од нас и наших наследника; такође, да су увек сигурни у све споменуте повеље и у законе, уговоре и слобоштине речене господе српске, рашке и босанске. И споменута властела и поклисари града Дубровника примише и обавезаше се давати Краљевству ми од споменутог града и Општине српски доходак, две хиљаде препера динара дубровачких, сваке године на Дмитров дан, по закону и договору како су давали и нашем брату светопочившем господину краљу Стефану Твртку. И на то више писано заклех се ја, речени краљ Стефан Дабиша са Богом дарованом ми госпођом краљицом кира Јеленом, на светом јеванђељу и на часном Крсту Господњем, и са властелом Краљевства ми: с војводом Хрвојем, с војводом Влатком усорским, с кнезом Стипојем Хрватинићем, с кнезом Радосавом Прибинићем, с кнезом Добросавом Дивошевићем, с тепачијом Баталом, с кнезом Гојаком Драгосалићем, жупаном Тврдисавом Туицом, с кнезом Вучихном Влатковићем, с кнезом Воисавом Војводићем, с кнезом Вукцем Нартичићем, жупаном Радојем Радосалићем, жупаном Јурјем Тихчиновићем, с дворским Станцем Прекушићем. И све да буде трајно и непорециво до века нашег и њиховог. Ко би ово оскврнуо или порекао – да све клетве на њега падну, и да је проклет Богом Оцем, и Сином и Светим Духом, и од свих који су Богу угодоли. Писано у честитој војсци Краљевства ми у Доњим Крајима, у Лушцима, руком драгог ми слуге логотета Томаша 17. јула 1392. године од рођења Господа Христа.

Стефан Дабиша, милошћу Господа Бога краљ Срба, Босне и Приморја, и госпођа краљица кира Јелена.

Скенирана повеља се може проучити на адреси: http://www.plemenito.com/sr/povelja-kralja-stefana-dabise-dubrovniku/d15

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *