Аутор: Борислав Касагић
Доњи Краји
Познато је да је већи дио Крајине или Босанске Крајине у средњем вијеку носио име Д о њ и К р а ј и или испрва свакако Д о л њ и К р а ј и. Најопсежније је о њима писала Јелена Мргић-Радојчић у својој драгоцјеној књизи “Доњи Краји, крајина средњовековне Босне“. Она наводи мишљење Јована Зубовића који је закључио да су Доњи Краји “географски назив области ниже од планина које је окружују“ (стр.27), а она сама каже: “Епитет Д о њ и осликава надморску висину ове области, док име К р а ј и свакако означава пограничне области (лат. confinii) босанске државе“ (стр. 28). Стара кратка множина Краји (“крајеви“) не мора имати значење земље на границама државе. Доње Краје први биљежи угарски краљ Бела IV 1244. год. као O l f e l d (A l f ö l d), што дословно значи “Д о њ а з е м љ а“, а латински писани документи користе назив P a r t e s I n f e r i o r e s. У Доње Краје су спадале ове жупе: Скопље (Ускопље), Плива, Лука, Земљаник (Земуник), Врбања, Трибава (Тријебово), Мел, Лушци, Бањица, Сана, Глаж, Врбас и накратко Дубица. Навешћу још једну занимљиву и значајну реченицу из Мргићеве књиге: “У народу се, међутим, сачувала свијест о томе да се долина Врбаса не сматра Босном, већ ‘К р а ј и м а’, како је то забиљежио етнолог Никола Павковић у селу Врсе код Горњег Вакуфа“ (стр. 31). Али, шта уствари значи “Доњи“, ако се не слажем да то значи “ниже од планина“ или да то “осликава надморску висину“?
Online Etymology Dictionary је заправо Етимолошки рјечник енглескога језика и у њему пише под одредницом n o r t h да староенглески n o r ð “сјеверно“ долази од протогерманског *n u r t h a , одакле и старонордијски n o r ð r, старосаксонски n o r t h, њемачко n o r d, долази од протоиндоевропског ког коријена *NER- који значи “лијево“ а такође и “доље, испод“, “as north is to the left when one faces the rising sun“ (“јер је сјевер с лијеве стране када је лице окренуто к излазећем сунцу“, а лијева рука је “доље, испод“ тј. спуштена).
Језикословац Julius Pokorny је написао свој велики ‘An Etymological Dictionary of the Proto-Indo-European Language’ у којему под коријеном NER- (2) пише да значи “under, доље, испод“, а од материјала издвајам оскијско-умбријско n e r t r a k, n e r t r u “лијево“, и староисландско n o r ð r “сјевер“ те старовисокоњемачко n o r d r o n i “сјеверно“. Pokorny (стр. 2192) напомиње: “Norden ist bei der Richtung das Betenden nach Osten= links.“ (“Сјевер је лијево кад се човјек моли окренут истоку“).
Келтски језици немају ове називе од коријена *NER-, али имају исто значење, тако велшки g o – g l e d d значи “сјевер“, дословно “лијево“, а староирско t u a t h значи “сјевер, лијево“.
Макс Фасмер је написао познати ‘Етимологический словарь русского языка’ и под одредницом сјевер доноси поредбену грађу за овај балтословенски, прасловенски и свесловенски назив и у напомени наводи Ерхартово мишљење о вези ове ријечи с индоевропским коријеном *SEU- “лијеви“.
Исто именовање налазимо и у Семита, па тако арапско s h a m a l значи “лијева рука, сјевер“.
Исти смисао има индоевропски коријен *DEKS- који значи “десно, југ“ (“from the viewpoint of facing east“), при чему је десна рука подинута. Све су то трагови култа сунца код старих Индоевропљана.
Из овога можемо са сигурношћу закључити да Доњи Краји значе С ј ев е р н и К р а ј и. Поставља се онда питање гдје су Горњи Краји или Ј у ж н и К р а ј и, иако тај назив нигдје не налазимо? Одговор нам можда даје проф. Реља Новаковић у својој књизи “Гдје се налазила Србија од 7. до 12. вијека“ и то на мјесту када анализира писање Фарлатија о Илирику. На стр. 186. он каже: “Али за проблем првобитне и ‘садашње Србије'( Дукљаниново Подгорје, оп. Б.К.) има у Фарлатијевим драгоцјеним опаскама једно мјесто које је, као и оно код Орбина, остало, како нам се чини, незапажено и у нашој и у страној литератури, па га чак ни сам Фарлати није користио за поређење с другим сличним подацима или за доказивање географског положаја приморске Србије. Ријеч је о једној интитулацији босанског краља Стевана Томаша: ‘Nos Stephanus Thomas Dei gratia Rasciae, Serviae, Bosnensium sive Illyricorum, P r i m o r d i a e, Dalmatiae et Croatiae rex…’ Од наведених земаља и географских појмова одмах пада у очи П р и м о р д и а, назив неуобичајен, а сигурно није без разлога наведен. Пошто је очигледно да је Примордија по значају једнака осталим областима, мора нас интересовати шта се иза тог појма крије и да ли је Примордија једна област или више области? У тражењу одговора на ова питања извјесну оријентацију можемо добити читајући интитулацију Томашевог сина Стевана Томашевића: ‘In nomine sanctae et individuae Trinitatis Stephanus Thomassevich Dei gratia Rassiae, Srviae, Bosnensium, seu Illyricorum, P r i m o r d i a e, seu M a r i t i m a e, partiumque Dalmatiae et Corbatiae rex…’ У другој интитулацији запажамо да је Примордија исто што и М а р и т и м а, а то нам знатно олакшава напор да овај појам што боље разријешимо…“ На стр. 187. Новаковић пише: “Из овога што смо досад прочитали стичемо утисак да можемо с пуно основе тврдити да под Примордијом треба разумјети Порфирогенитову приморску Србију, која је морала бити старија од цареве ‘садашње Србије’, па је ваљда зато и названа P r i m o r d i a – П р в о б и т н а“. Даље Новаковић каже да P r i m o r d i a у значењу “Првобитна“ или M a r i t i m a тј. “Приморска“ значе исто што и првобитна, приморска, Србска, која је обухватала Захумље и Травунију, а можда и Паганију.Ту је било и језгро првобитне Србске. То су P a r t e s S u p e r i o r e s или Горњи Краји. Сјеверно је у долини ријеке Босне била Босна, а долина Врбаса која тада није сматрана Босном, названа је Д о њ и К р а ј и тј. “сјеверни краји“, док су Гламоч, Ливно, Грахово, а можда и Унац звани З а п а д н е С т р а н е. Грб Примордије је оклопљена, уздигнута рука с мачем, који су многи преузели.
