Пропаст Кладуше (епска народна пјесма)

Подели:

0001    Чета се је мала подигнула
0002    од Кладуше, од града бијела,
0003    за њоме је Будалина Тале,
0004    а за Талом Осман-барјактаре,
0005    сви за њима Турци Кладушани.
0006    Отидоше уз Голију пусту,
0007    а кад оше у врха Кунара
0008    те оданле поше на Јаришта,
0009    на помеђу врага и ђавола,
0010    међу Ликом и међу Котарем,
0011    међу Сењом и међу Кладушом,
0012    на ђавоље старо поигриште,
0013    и џиновско давно хрвалиште.
0014    Онђе ноћу били ноћевали,
0015    а ујутро рано поранили
0016    и коњима зоби натакнули,
0017    зоб нехоће дорат бајрактара,
0018    хиштом хишти а копитом бије,
0019    оде Турчин да Мустафи каже:
0020    „О Мустафа, брате порођени!
0021    Ја сам чуо ђе кажују људи,
0022    кад друг позна хрђава бјелега,
0023    срамота се није поврнути.
0024    Пак сам јоште чудан сан видио,
0025    б’јеше ни се просјела Кладуша,
0026    на хамбис се Турци надзираху,
0027    а доро ми зобат не оћаше,
0028    него ја бих да се разбијемо
0029    јере ћемо погубит дружину.“
0030    Ма рече му Хрња Мустафаго:
0031    „О Османе, гори од ђевојке“
0032    Од кад си се другом оженио
0033    од тебе ми никад фајде није,
0034    но појаши дора дебелога,
0035    па ти хајде у град у Кладушу
0036    те код Фате лежи у постељу
0037    а не страши моје Калдушане.“
0038    Туре је се напучило тврдо,
0039    појахало дора дебелога,
0040    узе барјак а дружину крену,
0041    па куњаше себе и дорина
0042    да отуда не донесе главе
0043    ни с једнијем од дружине другом,
0044    а Хрња му преброји дружину
0045    и наброји пет стотинах другах,
0046    још својему брату бесједио:
0047    „Хајд’ Османе, брате порођени!
0048    Не буди ми војски торбоноша,
0049    но ми буди војски харамбаша!“
0050    Па одвоји још три стотин’ другах
0051    те их даде Будалини Талу,
0052    а сам узе двијесто јунаках,
0053    сваки оде куда који знаде.
0054    Оде Хрња к Сењу бијеломе,
0055    тек стадоше три бијела данка,
0056    богме Хрле дође испод Сења,
0057    не доведе никаква шићара,
0058    него бјеше погубио друштво,
0059    не доведе седам-осам другах,
0060    пак с’ обазре низ Кунар планину,
0061    а то иде Тале Будалина
0062    и он бјеше погубио друштво,
0063    ма га Хрле пита за Османа,
0064    а вели му Будалина Тале:
0065    „Ја ти не жнам за Османа гласа,
0066    но када бјех низ Кунар планину,
0067    тутањ сташе од силе пушаках,
0068    од пушаках и од лубарадах,
0069    тамо управ изнад мора слана,
0070    биће веља мука на Османа.“
0071    Проговори Хрле Мустафатга:
0072    „Је ли мајка родила јунака
0073    ко ће поћи у Сушницу пусту
0074    не би л’ чуо за Османа гласа?“
0075    Ко чујаше чут се не чињаше,
0076    ко гледаше гла у земљу црну,
0077    препаде се и од боја врућа,
0078    узе Хрле танка џефердара,
0079    сам отиде у Сушицу пусту,
0080    онди срете Гушу барјактара,
0081    рањен јунак на коња рањена,
0082    носи дешну у лијеву руку,
0083    и лијеву пре’о коња ногу,
0084    па га Мујо за Османа пита:
0085    „Кажи мени за Османа гласа.“
0086    „Нејмам ништа до зла казат пута,
0087    ка својега и Османовога,
0088    да нијесте презлосретни били,
0089    би ве десет ал’ петнаест било
0090    да сретнете мене и Османа,
0091    но удрисмо на Иноку граду,
0092    изгорјесмо огњем свеколико
0093    и узесмо силновито благо
0094    и за нашу и за вашу дружбу.
0095    Кад дођосмо горје при планини,
0096    онде мало Турци починусмо,
0097    ко зло тражи вазда ће га наћи,
0098    ту говори Осман барјактаре:
0099    „Хајте, дружбо, јоште да удримо
0100    на Ингалу поред мора слана!“
0101    Разбијасмо, разбит се не даде,
0102    узе барјак и дружину крену,
0103    ударисмо на Ингалу, Мујо,
0104    похарасмо дворе Гавранове,
0105    посјекосмо Гавран-барјактара,
0106    узео сам двије пушке златне,
0107    и заробих Гавранову љубу,
0108    ја изметнух пушке Гавранове,
0109    ма злосретне пушке гласовите,
0110    те каури пушке разумјеше,
0111    претекоше напред у планину,
0112    ми кренусмо дома да идемо,
0113    но на један богаз навријесмо,
0114    стаде, Мујо, пуцањ од пушаках
0115    и стотину онде остависмо,
0116    па на други богаз навријесмо,
0117    и ту стаде тутањ од пушаках,
0118    полу друштва и ту остависмо,
0119    па на трећи богаз навријесмо,
0120    али су нас претекли каури,
0121    ту донесли бумбе и лубарде,
0122    ту ста грмјет бумба и лубарда,
0123    бомбе сташе бити Турке наше,
0124    ту се, богме, Мујо смијешасмо
0125    и сад глас ти од Османа кажем,
0126    вргох очи једном на Османа,
0127    ал’ се пушком од образа брани,
0128    вргох другом очи на Османа,
0129    ал’ се сабјом од бедрице брани,
0130    вргох очи трећем на Османа,
0131    ал’ му један Влах окида главу,
0132    други јаше дора дебелога,
0133    трећи носи двије пушке мале
0134    што су прије биле Гавранове,
0135    и да знадеш, Хрле Мустафага,
0136    од пет стотин’ Турак’ кладушкије’
0137    жива нећеш виђет ђавољега,
0138    него мене једног и рањена,
0139    и мене си видио залуду,
0140    ев’ из мене сад ће испаст душа,
0141    но поведи мојега ђогина,
0142    поведи га мојој старој мајци,
0143    да га гледа мајка мјесто сина.“
0144    Тек му рече, тек испусти душу
0145    и зла срећа опусти Кладушу.
0146    Како тада, тако било вазда,
0147    са Труцима крсту крвницима,
0148    а ми, дружбо, здраво и радосно,
0149    винце пили те се веселили!

http://www.monumentaserbica.com/epp/jednaPesma.php?id=1070&nasl=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%20%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5&submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *