ПРВА ПЈЕСМА ПЕТРА КОЧИЋА: Поноћни звуци

-црно-бијела.jpg
Подели:

Прва Кочићева објављена пјесма штампана је у београдском средњошколском листу Подмладак, I/1897-98, бр, 16, с потписом: Петар Кочић, гимназијалац, VII р.

 

У поноћне слатке часе,

Кад царује анђ’о мира,

Као болник са постеље,

Тужно јекне моја лира.

 

Зашто цичи тако позно

У свечане мирне часе –

Кад ни зефир тихе ноћи

С меким цвећем не игра се?

 

То духови ноћи неме,

Што нечујно светом блуде,

Додирују струне њене,

Успомене да пробуде.

 

Да подигну црни вео

Са прошлости моје сретне,

Што у мрачном гробу труне,

К’о у зиму равни цветне.

 

Ох, врати ме, песмо мила,

На обзорје прошлих дана,

Да с висине среброзрачне

Бацим поглед дуж пољана.

 

Где у сретно певах доба,

У заносу бурних снова,

А где сада тужно лежи

Потавнели низ гробова.

 

ИЗВОР: Растко

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top