У званичном документу Министарства одбране те земље од 11. јула 1995. године описују се догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници, као и реакцији холандског УН батаљона након што су у њу ушле трупе Војске РС.

Војник Унпрофора на стражи

„Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним босанско-херцеговачким нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног командира и ми не мислимо да су део плана из Пала да се прегази енклава“, истакнуто је у документу, а у њему се под Палама сматра тадашњи званични врх Републике Српске.

У следећем пасусу је наведено да је напад извршен само с једном четом и четири тенка, чиме се сугерише непостојање већег напада.

Овај напад описан је у другом документу, уз истицање да су снаге БиХ током српског напада на енклаву убиле једног припадника холандског контингента.

Даље се наводи да се контингент повукао у своју базу у Поточарима након што је НАТО отказао ваздушне ударе на српске положаје из страха да би Срби могли стрељати 30 холандских војника које су узели за таоце. Из Хан Пијеска где је била српска команда је, како је речено у документу, објашњено да је заробљавање Холанђана самовољни локални акт, те да ће Холанђани бити ослобођени током дана.

У наредном пасусу се сугерише да Срби нису планирали улаз у Сребреницу, већ да су се на то одлучили након што су констатовали да је отпор Армије БиХ слаб.

„Акција армије босанских Срба је директан одговор на притисак на њихове линије комуникације, а она је реаговала тако што је притиснула снаге БиХ назад ка Сребреници. Када су Срби увидели да је отпор слаб, били су у могућности да крену даље од онога што су оригинално планирали. То их је довело у директну конфронтацију с УН, па је за Србе било веома тешко да се понизе враћањем на почетне позиције“, описано је у документу.

Даље се наводи да би укључивање ваздушних НАТО напада Срби могли схватити као стављање на супротну страну. Обавештајни подаци, како се даље наводи, указују на то да Срби нису планирали ширење активности на друге енклаве јер су, како је објашњено, њихове трупе биле развучене услед јунске офанзиве око Сарајева, коју су против њих покренуле трупе БиХ.

„Не верујемо да проблем Сребренице указује да би Горажде могло бити у већој опасности него раније. Чак и ако би ескалирање ситуације око Горажда остало опција армије босанских Срба, они не би могли да лансирају офанзиву с било каквим реалним изгледом у повољан коначни исход“, наведено је, чиме се поново индиректно сугерише да сребреничка офанзива није била планирана.

У документима је више пута изражавана сумња на оно што се дешавало око Сребренице. У једном документу су наглашене и „мрачне сумње“ канадске владе зашто су снаге БиХ у Сребреници пружиле слаб отпор, те је постављено питање да ли то и Срби и страна БиХ желе да Унпрофор оде.

Описујући оно што се дешавало након уласка Војске РС у Сребреницу, наглашено је да је генерал Ратко Младић запретио да ће отворити ватру на холандски камп ако не разоружају остатак трупа БиХ који се наводно ту налазио. У извештају се тврди да у холандском кампу није било наоружаних припадника Армије БиХ, већ око 3.000 цивила, те око 20.000 људи изван кампа, махом жена и деце.

„Холандски батаљон је учинио све што је било могуће да пронађе тих 2.000 наоружаних припадника Армије БиХ, али они су једноставно нестали током ноћи, највероватније у смеру Тузле. Било је ту присутно још нешто трупа западно од енклаве. Младић је водио психолошки рат“, наглашено је.

Министар одбране Британије је, како је истакнуто, разумео тешку позицију Холанђана те је обећао да ће учинити све што је могуће да Србе притисне да омогуће доток хуманитарне помоћи цивилном становништву у освојеној енклави. Објашњено је да су се на „одмерен“ одговор према Србима одлучили и зато да не би угрозили мисију УН и у другим енклавама.

„Морали смо да прихватимо да је енклава сада у српским рукама, који немају мотив да сарађују“, наглашено је, уз напомену да Британија мора одговорно давати реалистичне изјаве јер, како је наглашено, британске трупе не би биле у могућности да одбране Горажде у случају српског напада. Холанђани су истовремено истицали да је такође нереално очекивати да они могу нешто урадити у Сребреници, те су поручили да позиви да се умешају нису од помоћи да се деескалира ситуација.

„Било какав напор да освојимо Сребреницу захтевао би хиљаде трупа, а питање је да ли би и то дало жељени резултат. Немамо разлога да се осећамо понижено тиме што Босанцима (муслиманима) покушавамо дотурити хуманитарну помоћ. Али, ако би трупе УН током повлачења морале оставити оружје и опрему, то би онда била друга прича“, наглашено је у оцени министра одбране Британије. Министар је, додаје се, рекао да би Британија поштовала одлуку Холанђана да се повуку из Сребренице ако оцене да је то неопходно.

Нема доказа да је Београд управљао ПВО системима у БиХ

Не постоје докази да је Београд укључен у управљање и контролисање противваздушних ракета босанских Срба којима су претили НАТО авионима, наведено је у депеши Делегације Велике Британије при НАТО седишту у Бриселу.

Овај документ сачињен је ради процене о евентуалним везама које би Србија могла имати у вези са системима који су се налазили на територији коју је тада контролисала Војска Републике Српске (ВРС) током НАТО кампање у лето 1995, а брифинг је пружио заменик начелника војне команде.

„Он је пружио нове податке о везама ПВО босанских Срба с Београдом. Иако је постојала физичка повезаност система, део система којим располажу босански Срби могао је оперисати потпуно самостално, чак и у случају да се везе покидају“, истакнуто је у овом документу, насловљеном на јул 1995. године.