Глад се осетила у многим партизанским упориштима у зиму 1942, која је иначе запамћена као дуга, оштра и са пуно снега. У Дрварском крају марта 1942. глад је била притисла да се питало како ће се уопште опстати. Народ је јео буков лист и коприве. Покушаји да се коњским караванима допреми жито из Подгрмеча нису успевали, јер су коњи упадали у дубоки снег, због чега су организовани омладински каравани од по 30-40 омладинаца и омладинки који су преносили жито у торбама на леђима. Онамо где коњи нису могли да прођу због високог снега, пут су пртили омладинци. Жито је било скупље од меса, а сви производи (кромпир, купус, пасуљ, итд.) мерили су се, по Радомиру Булатовићу, према цени соли. Сељачка торба је служила за ношење хране, пренос жита, ношење одеће, а употребљавана је и у грађевинарству. Радомир Булатовић за сељачку торбу каже да је „универзално средство за употребу и није случајно постала симбол народне коморе, магазина и слично.“ Певало се: „Ој пушко моја, и торбо ти, ви ћете битку добити“ и: „Слава и хвала до неба њој, шареној торби сељачкој“.
Народ из устаничких крајева око својих запаљених кућа под заштитом бораца обављао је орање и сетву. На изградњи магацина за жито знало је радити на стотине људи, на смену, из свих села одређене општине. Магазине су чували наоружани борци. Заштићена складишта су се обично налазила у мање приступачним крајевима и на већој надморској висини.
Под животном опасношћу сакупљани су плодови у долини Уне, у Кулен Вакуфу, Клиси, Орашцу и другим местима. Августа 1942. у долини Санице образована је Прва омладинска радна бригада која је надомак непријатељских бункера успела да сабере летину од преко 100 вагона жита за исхрану партизанских снага.
ИЗВОР: Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 1918-1988, Druga knjiga, Narodnooslobodilački rat i revolucija 1941-1945, Beograd 1988.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.