Софка Николић

Sofka_Nikolic_sa_muzem_Pajom.jpg
Подели:

Из Википедије, слободне енциклопедије
Софка Николић
Sofka Nikolic sa muzem Pajom.jpg

Софка Николић
Датум рођења 1907.
Место рођења Табановић
Краљевина Србија
Датум смрти 27. јул 1982.
Место смрти Бања Ковиљача
СФРЈ

Софка Николић Васиљевић (Табановић, општина Шабац, 1907. — Бања Ковиљача, 27. јул 1982) била је српска певачица народне музике и по многима највећа звезда овог жанра у првој половини 20. века.[1]

Почела је да пева као девојчица на вашарима, а од 1918. је озбиљније запажена наступима у Зворнику. Први важнији наступ имала је 1927. године, a после Мостара и Сарајева средином 20-их година прешла је да живи у Београд. У Београду се удала за Пају Николића, шефа великог оркестра. Први пут Софкино певање пренесено је радио-таласима 11. децембра 1929. године на Радио Београду из кафане „Крагујевац“. Њено освајање Београда означило је промену oдноса јавности према кафанском певању, а она је добила епитет „Краљице Скадарлије“.

Прву плочу са нумерама „Колика је Јахорина планина“ и „Кад би знала, дилбер Стано“ снимила је са 19 година у Београду. Снимала је и за остале издавачке куће и у разним другим градовима, па и у Паризу. Понела је титулу једне од најтраженијих певачица у Европи тог доба, а према неким изворима за велики број својих плоча добила је награду „Златне поткове“.

Све до 1939. године гостовала је и певала у најпознатијим европским културним центрима Софији, Берлину, Прагу, Бечу, Будимпешти, Паризу, са пратећим оркестром под вођством њеног мужа Паје који је бројао најчешће пет музичара, мада се оркестар понекад и проширивао. О њеном певању, које је остављало велики утисак на слушаоце широм Европе, написано је: „Даире у њеним рукама звечећи су дрхтале, дрхтала је њена душа“.[2], Тихомир Несторовић, Глас српске, Бања Лука, 4. јул 2008.

Снимила је велики број грамофонских плоча и песама. Њене најпознатије песме су: „Цојле Манојле“, „Колика је Јахорина планина“, „Кад би знала, дилбер Стано“, „Зоне, мори Зоне“ и „Чујеш, секо…“.

Поред бројних личности из јавног живота Београда којима је певала, остало је забиљежено да је велики Софкин поштовалац и пријатељ била свјетски позната пјевачица Џозефина Бекер.

Након смрти седамнаестогодишње ћерке Марице (Мариоле) 1939. године, на врхунцу славе, Софка се повлачи у туговање и углавном више није певала, осим ретких званичних снимања (за Радио Београд, са оркестром Жарка Милановића и слично). Ова наша славна певачица временом је заборављена, а јавност је имала прилику да је се сети 1968. године када је о њој снимљен документарни филм. Последње године живота провела је скромно и усамљено у Бијељини и Београду. Умрла је 1982. године у старачком дому у Бањи Ковиљачи, а сахрањена је на градском гробљу Пучиле у Бијељини, у крипти поред своје ћерке.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top