СРЕБРЕНИ НОВАЦ КРАЉА СТЕФАНА ТВРТКА II КОТРОМАНИЋА

novac-tvrtka-II-2-1.jpg
Подели:

novac-tvrtka-II-2-(1)

Стефан Твртко II Котроманић пред крај своје владавине настојао да што више увећа краљеве приходе јер су му из године у годину били све потребнији поред осталог и због плаћања харача Турцима. Приходе је настојао да увећа и обновом ковнице новца у својој држави.

Ковање домаћег новца није било у интересу Дубровника, због његових трговачких интереса. Зато и није чудно да су они приликом сваке нове припреме издавања Тврткова новца протестовали код краља и покушавали свим силама онемогућити његов оптицај.

Остаје непознато гдје се налазила Тврткова ковница новца. По свој прилици могла је бити смјештена на подручју централне Босне. Ту је лежао један од најстаријих посједа Котроманића, а одатле се краљ могао ширити и даље. Средња Босна је крај у коме се стварно осјећала краљева власт, далеко више него у било ком другом дијелу земље. На том дијелу су се налазили значајни рударски центри: Дусина, Остружница, Дежевица и Фојница. Они су били највећи опслужитељи ковнице сребреном рудом. Ковање и оптицај домаћег новца, изгледа да се није прекидао од самог почетка упркос силним протестима које су упућивали Дубровчани већ у току 1428. и наредних година.

Није нам познато да ли је ковница новца радила и у вријеме Тврткова изгнанства. Наиме, Твртко II је крајем 1434. и почетком 1435. године, био у изгнанству на угарском двору. Често је мјењао мјесто боравка, шетајући између Беча, Пожуна (Братислава) и Будима. За то вријеме у босанској држави краљевску власт имао је Радивој Остојић, који је уз помоћ Турака и крупне домаће властеле на кратко преузео власт у држави.

Након повратка у државу 1436. године, Твртко II је наставио да кује свој новац. У ковању свога новца краљ је, чини се,  прихватио као основицу дубровачку стопу. То је у осталом и морао учинити с обзиром да је скоро сва трговина у држави већ дуги низ година била у рукама Дубровчана.

У домаћој ковници новца ковао се грош као једна од новчаних врста. Осим њега, познате су још двије врсте Твртковог новца: динар и полудинар. Грош скован у ковници краља Твртка II спада међу највеће исковане новце. Промјер му износи од 2,5 до 2,7 центиметара. Просјечна тежина новца по једном комаду износи 1,76 грама.

Новац краља Твртка II Котроманића, представља типолошки извјесну новину у босанској ковници. Напушта се стара пракса да се на новац с једне стране ставља лик владара, а са друге лик Исуса Христа. На сва три типа његовог новца (грош, динар и полудинар)  на аверсу се налази краљевска титула и грб, а на реверсу лик св. Григорија Низијанског, заштитника Босне и крсне славе Котроманића.

 

Дијелови текста преузети из: Павао Живковић, Твртко II Твртковић – Босан у првој половини XV стољећа, Сарајево, 1981.

 

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top