Печатни прстен пронађен у Арнаутовићима код Високог, данас се чува у Земаљском Музеју Босне и Херцеговине, под инв. бр. 620. Прстен је направљен од сребра, а глава прстена има облик осмоугла на којој се налази урезан грб. Овај грб чини штит на којем је урезана кацига са плаштом, над којом се надвија попрсје вука са подигнутим предњим ногама раширених шапа, отвореном вилицом и истакнутим крзном. У историјској науци влада мишљење да је овај прстен припадао средњовјековном великашком роду Прибинића.
Ирма Чремошник је овај прстен приписала породици Радојевић, која је припадала роду Прибинића, и са резервом датирала настанак прстена у XV вијек. Са друге стране, Павао Анђелић претпоставио је, да је прстен припадао Брајку Прибинићу који је умро око 1392. године и да је сахрањен са тим прстеном.
Великашка породица Прибинића је била носилац насљедне жупанске части. Познати чланови ове породице и њихова генеалогија може се успоставити према појављивању у повељам. Из овог рода познато је свега 7 чланова. Сви су били чланови великашког збора, односно државног вијећа и блиски сарадници владара. Забиљежени су на владарским повељама краљева: Твртка I, Дабише, Остоје и Твртка II.
Из прве генерације Прибинића познати су браћа Брајко (жупан, појављује се у 6 повеља између 1353. и 1392. године), Вукота (кнез, појављује се у 3 повеље између 1367. и 1395. године), те Радослав (жупан, који се појављује у двије повеље из 1378. и 1392. године). У континуитету се може пратити само потомство Радосава Прибинића. Његов син је Радоје Радосалић, жупан, а касније велики кнез босански, који се јавља на 6 повеља у периоду од 1392. до 1408. године. Син Радоја Радосалића је Радич Радојевић, кнез, свједок на повељама из 1417. и 1420. године (умро између 1420. и 1426. године). Посљедњи познати члан ове породице је Драгић Радичевић, син Радича, који се јавља на повељи краља Твртка II од 7. октобра 1426. године. Одмах до рођака Драгића Радичевића, на истој повељи, потписан је и потомак Вукоте Прибинића, вјероватно његов унук, Вукац Вукотић, који се јавља још у повељи из 1419. године.
Литература: Maja Bunčić, Arheološki muzej u Zagrebu, „SIGILLUM DOMINI TRIPCO COMES AULAE: ZLATNI PEČATNI PRSTEN IZ ARHEOLOŠKOG MUZEJA U ZAGREBU“, VAMZ, 3. s., XLVI (2013); Bosna i Hercegovina Komisija/Povjerenstvo za Očuvanje Nacionalnih Spomenika, Predsjedavajući Komisija Dubravko Lovrenović, Srednjovjekovna nekropola između sela Zabrđe i Toplice, historijsko područje, Objavljeno u „Službenom glasniku BiH“, broj 31/06.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић.
Текст преузет са адресе: http://www.plemenito.com/sr/srebrni-srednjovjekovni-pecatni-prsten-iz-arnautovica/o56
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Po čemu ovaj prsten ime veze sa Srbima u BiH?
Пошто је средњовјековна Босна и Херцеговина била настањена готово искључиво српским народом, спомињемо и великашке породице које су некада владале, заједно са њиховим новцем, прстењем, грбовима. Срби нису у БиХ дошли у 19.вијеку као што се у последње вријеме може чути код вас или код Бошњака. Срби постоје у БиХ најмање 1.400 година и за то имамо доказе из најранијих и најрелевантнијих историјских извора. Препоручујем да их претражите и на нашем сајту. Срдачан поздрав.
A znate da je ovo u Arnautovićima zapravo katolička crkva?
Знамо. До формирања вјештачке хрватске нације (на подручју БиХ) на бази католичке вјере и српског језика било је много Срба римокатолика у БиХ. Један од Срба католика је и Иво Андрић, који је добро знао своје коријене иако су му се родитељи другачије изјашњавали. Знате ли ви да се ни у једној босанској средњовјековној повељи не спомињу Хрвати?
Ne sjećam se da sam spominjao Hrvate. No hoćete reći da znate nacionalnost baš konkretne osobe koja je nosila ovaj prsten?
Националност, у модерном смислу ријечи, није постојала у средњем вијеку, али јесте народ. У средњовјековној Босни и Херцеговини живјели су Срби и Власи. Дакле прстен је културна знаменитост Босне и Херцеговине без обзира које је националности или народности његов власник.
A znate da su u BiH živjeli i žive drugi narodi ili nacionalnosti?
Вољели би да знамо који су то други народи живјели у средњовјековној Босни и Херцеговини осим поменутих и на основу којих извора то можемо тврдити. Данас у њој живе други народи, Бошњаци и Хрвати, као и бројне национале мањине. Њихово право на самоодређење и самоопредељење босанскохерцеговачки Срби не споре, нити се баве њиховим начином живота и управљања. Али се у тој истој данашњој БиХ спори Србима право да уређују засебан ентитет у којем већински живе. Спори им се право на грб, химну, празнике, бројне институције. Овај сајт има за циљ да Србима упути поруку да требају црпити идентитет из средњовјековне БиХ јер је Босна и настала у средини српског етничког простора, а и простор данашња цијеле Херцеговине је био под директном влашћу Немањића све до тридесетих година 14. вијека. За слободу БиХ Срби су само у протеклом вијеку уградили око милион живота. Дакле, ако су је већ створили и толико гинули за њену одбрану па ваљда би био ред да се нешто и Срби питају око уређења БиХ. Са друге стране били би пресретни да барем неко из Федерације БиХ схвати да Срби имају ПРАВО на Републику Српску и да се ратовало због гажења ПРАВА Срба у БиХ, а не само да се континуирано намеће идеологија кривца, спомињући злочине за које су преко 90% најодговорнијих и кажњени, као и комплетан српски народ, губитком огромне територије и дуготрајним уништењем Србије.
Zar i u ludnici imate pristup Internetu?
Nemojte se uvrijediti. Inače ste jako ljubazni, iako ste dosta, ako ne sve, o prošlosti BiH pobkali. Blago rečeno.
Нема проблема, навикли смо да при суочавању са истином са којом се људи не могу помирити почне са увредама. Уређујемо сајт да би људи чули и српску страну која је предуго шутила зарад „мира у кући“ па је дочекала то што је дочекала, да јој се брани постојање ван београдског пашалука, а свако српско политичко становиште да се третира аутоматски као фашистички (јер подржава „геноцидну Ер-Ес“ иако су за српске злочине одговарали како најодговорнији поједници тако и комплетан народ), те свако позивање на историју као „великосрпску митоманију“. Ћутати више нећемо и не смијемо. Срдачан поздрав.
Pa Vaša su razmišljanja (=laganja) sama po sebi uvreda za zdrav mozak. To što pišete nema veze za onim što se zove povijesna istina, pa čak ni s onim što se piše srpska historiografija u BiH i Srbiji. Probajte nekako sročiti to što mislite, pa objavite negdje vani. Sumnjam da će proći recenziju.
Шта смо то конкретно слагали? И да ли заиста мислиш да нам је битно мишљење некога „вани“? Истина не треба рецензије.
Istina se može svugdje objaviti, a laži samo na stranicama ovakvog tipa.
Поново питам шта смо то конкретно слагали?
Evo i odgovora:
1. Bosna nije bila naseljena isključivo Srbima. Gdje to stoji u izvorima i literaturi? Osim kod Jovana Deretića
2. Srednjovjekovne porodice u Bosni nisu srpske. Nemam pojma na temelju čega to zaključujete.
3. Gdje to „kod nas“ netko tvrdi da su Srbi došli u BiH u 19. stoljeću?
4. Srbi postoje u BiH najmanje 600 godina. Nit je tad bilo BiH, nit ima dokaza za tako što. Bar ih niste naveli.
5. Izmišljate neke Srbe rimokatolike i srpski jezik u BiH, a to dokazujete Ivom Andrićem kao jednin od milijuna ljudi. Na znem baš da je Andrić „znao zvoje korijene“.
6. Možda se u nijednoj bosanskoj povelji ne spominju Hrvati (to bih trebao provjeriti), ali se Srbi spominju kao drugi, a ne stanovnici Bosne.
7. U Bosni su živjeli Srbi i Vlasi. Nije mi poznato da je u srednjovjekovnoj Bosni obavljen neki popis gdje su se ljudi izjašnjavali po pitanju nacionalnosti ili narodnosti.
8. Umorio sam se. Nastavim drugi put…
Ево литературе и то из страних извора, на основу које темељимо мишљење да је Босна, сем Влаха као остатака романског становништва, етнички била насељена Србима: http://srbiubih.com/1111-2/
Ево литературе из домаћих извора: http://srbiubih.com/domaci-ii/
Срби римокатолици су насељавали широко подручје, од ријеке Цетине до Скадра на Бојани. Један од познатијих средњовјековних Срба римокатолика је брат од Светога Саве – Вукан Немањић. Он се бринуо о римокатолицима Србима у данашњој Црној Гори. Или смо и њега измислили?
Српски језик није измишљен попут рецимо Босанског за које нико никада није чуо до посљедњег рата у БиХ. Као што не постоји Аустријски ни Амерички језик тако се и на подручју већег дијела Хрватске, цијеле БиХ, Србије и Црне Горе говори један једини језик. Нема проблема да се он назива и другачије, али други називи су измишљени а не првобитни српски.
А гдје се говори да су Срби конвертирани од стране Српске православне цркве у 19.вијеку од некадашњи тобожњи православних Босанаца, молим те погледај само сајтове посвећеним идеји унитарне Босне.