Од првих година свога рада, Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета у Сарајеву, уз низ својих задатака, водило је интензивну бригу о књизи и образовању. У томе су се посебно ангажовали и истакнути “Просвјетини“ активности Ристо Радуловић, Владимир Ћоровић, Ђорђе Пејановић и Перо Слијепчевић. Године 1911. донесена је одлука о оснивању Српске централне библиотеке “Просвјета“. Након набавке и обраде неопходног фонда књига, библиотека је отворена првог јануара 1913. године. За првог библиотекара постављен је професор Ђорђе Пејановић. Он је израдио и Правила о унутрашњем раду и уређењу библиотеке. На почетку имала је само 3500 књига, али је тај број знатно увећан до почетка првог светског рата, када је почело и њено прво страдање.
Забраном рада “Просвјете“, након сарајевског атентата на Видовдан 1914. године, опљачкане су и растурене и њене књиге (око 21000 свезака). Чим је рат завршен и створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, заједно са обновом “Просвјете“, активирана је и њена библиотека, па је за јавност отворена 12. августа 1919. године у просторијама “Просвјетиног“ дома у Сарајеву. Упоредо са Српском централном библиотеком “Просвјета“, почеле су да раде и њене сталне и покретне књижнице у више градова у тадашњој Босни и Херцеговини.
Период од 1919. до 1941. године представља и право доба “Просвјетиног“ успона, па и њене главне библиотеке. Од близу 7500 књига, колико их је затечено приликом ослобођења 1918. године, фонд Српске централне библиотеке “Просвјета“ и њених подружница достигао је у децембру 1940. године бројку од 106035 свезака.
Окупацијом Сарајева, усташке власти су 17. јуна 1941. године заплијениле просторије Главног одбора и Српске централне библиотеке “Просвјета“. Тада су нестале многе њене књиге, јер су спаљене, продане и растурене. Према каснијој процјени, у току другог свјетског рата нестало је 79000 “Просвјетиних“ књига. Када је у мају 1945. још једном обновљена, “Просвјетина“ централна библиотека, како се она звала од 1925. године, имала је 25000 књига. Увећана за 1000 нових књига, престала је са радом 5. маја 1949. године, када је друштво “Просвјета“ “угашено“ једностраном одлуком тадашњих комунистичких власти. Све њене књиге преузела је тек основана Народна библиотека Босне и Херцеговине.
На обнављајућкој скупштини Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета“, која је одржана на Видовдан, 28. јуна 1990. године у Сарајеву, донесена је одлука о стварању нове Српске централне библиотеке “Просвјета“. Због низа неповољних околности, реализација те одлуке није могла да започне до рата у априлу 1992. године. Чињени су безуспјешни напори код муслиманских власти да се врате “Просвјетине“ књиге из Народне и универзитетске библиотеке у Сарајеву, па су оне остале у згради некадашње сарајевске Вијећнице, гдје се и сада налазе.
Када је крајем 1992. године, Главни одбор “Просвјете“ наставио са радом у Србињу (бивша Фоча), међу његовим првим пословима било је и оснивање Српске централне библиотеке “Просвјета“. Захваљујући разумијевању општинских и политичких власти у Србињу, обезбијеђене су просторије за смјештај књига и за мању читаоницу. Свечано отварање и освећивање библиотеке обављено је првог маја 1993. године.
Иако у ратним условима, библиотека је добила помоћ знатног броја дародаваца из разних српских крајева. У том погледу, посебно су се истакли многи појединци из Србиња и Сарајева, који су Српској централној библиотеци “Просвјета“ поклонили доста вриједних књига. Врло значајне поклоне у књигама дали су Народна библиотека Србије, Матица српска, Српска академија наука и уметности, Централна библиотека “Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу, као и више библиотека и издавача из Београда, Ужица, Горњег Милановца, Крушевца, Требиња, Кикинде и Сарајева.
Тако је створен основни фонд од око 6500 књига. Њима треба додати и разну периодику, а посебно српске ратне листове које библиотека активно прикупља, иако излазе и на врло раздвојеним и удаљеним просторима са којима се тешко успоставља непосредна комуникација.
Према одредбама Закона о библиотечкој дјелатности, који је 30. децембра 1993. године усвојила Народна скупштина Републике Српске, Српска централна библиотека “Просвјета“ има статус матичне библиотеке, уз добивање обавезног примјерка свих штампаних ствари у Републици Српској. На основу тога закона, ова библиотека је самостална институција, чији је оснивач друштво “Просвјета“. Она је донијела свој Статут, на основу којега је именован и њен први Управни одбор, који сачињавају: Владо Симовић (предсједник), Милена Максимовић, Владимир Настић, Ана Јовичић, Свјетлана Петковић, Вељко Костовић и Бранислав Тошовић.
Када буде у потпуности довршена, унутрашњу организацију библиотеке чиниће сљедећа одјељења: одјељење општег фонда, дјечије одељење, одјељење периодике, одјељење старе и ријетке књиге и одјељење некњижне грађе.
Очекујући и даље несебичну подршку и помоћ свих љубитеља књиге, а посебно својих легатора, добротвора, утемељивача, редовних, помажућих и почасних чланова, које предвиђа њен Статут, Српска централна библиотека “Просвјета“ ступила је у другу годину са амбициозним програмом свога рада. Он предвиђа знатно повећање књижевног фонда и броја читалаца, нову унутрашњу организацију, проширивање простора за смјештај књига и читаоница, као и организовање више манифестација за популарисање и представљање нових књига и њихових аутора. Тако ће ова библиотека да успјешно оствари и основне задатке и улогу ради којих је и основана.
Милена Максимовић
(Календар Просвјета за 1994. и 1995. годину, Србиње, 1994. стр. 465-466)
Vrh obrasca
Dno obrasca
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.