ОСНИВАЊЕ СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ У БАЊАЛУЦИ 1868. ГОДИНЕ

Подели:

srpska citaonica u banjaluci

Оснивање и делатност Српске читаонице у Бањој Луци били су не само последица економског снажења српског грађанства него и условљени јачањем основног школства и отварањем „Босанске бањалучке богословије“ 1866. године. Читаоница је и словом и сводовима била уско повезана и са основном школом и Богословијом. Идеја о оснивању Богословије у Бањој Луци потекла је на скупштини црквених представника у Сарајеву одржаној 1863. године. Истовремено је и српски кнез Михајло једној депутацији из Бања Луке у Београду, која га је молила да посредује код султана у вези са дозволом за изградњом православног храма у Бањој Луци, саветовао да се и поред оправданости њихових жеља претходно позабаве „културним развитком своје потиштене браће“. Рекао им је и ово: „Шта ће вам црква кад немате школованог свештенства које би народ културно освјешћавало и будило српску народну свијест. Просвјета би вашем народу у Босни за нашу будућност била од веће користи него ма најљепше цркве“. Кад су депутати рекли кнезу: „Па шта ћемо господару, кад ми не знамо?“, он им је одговорио: „Гледајте да оснујете богословију у којој ћете свој подмладак образовати у патриотском духу. Кад имаднете просвијећено свештенство које ће умјети народ повести бољој будућности, вријеме ће донијети наше уједињење прије већ што се ми надамо.“ Кад су Бањалучани одговорили: „Ми немамо за то ни учитеља а ни средстава да школу издржавамо“, кнез Михајло их је утешио речима: „Лако ћемо за то, повежите се ви међу се, а и ја ћу вам дати у помоћ годишње 150 дуката, послаћу вам учитеља, па ће све ићи лакше већ што ви мислите.“ И захваљујући потпори Кнежевине Србије, активности београдског митрополита Михаила и спремности младог теолога Васе Пелагића, у Баљој Луци је прорадила православна Богословија.

Пелагићевим радом у бањалучкој Богословији утрт је пут отварању Српске читаонице у Бањој Луци (…) Пелагићу је у набавци књига за Богословију највише помогао београдски митрополити Михаило (…)Тако је захваљујући опремању Богословије књигама, уз потпору надлежних кругова у Београду и разумевању српских газда у Црквено-школској општини, бањалучких свештеника и учитеља које подстицао Пелагић, Богословија постала храм српске културе и духовности, исто онако као што су то били православни манастири Гомионица, Моштаница, Липље, Ступље и Рмањ, од којих су неки поседовали већи број црквених књига и рукописа још из времена њиховог постанка.

Одмах по оснивању Богословије, потражња за књигом у Бањој Луци постајала је све већа (…) Пелагића ангажују српскоправославне црквене општине „свију страна“, и преко њега траже „учитеље, упутства за школу и цркву, и школских и црквених књига“. (…) Због свега тога уопште не звучи нескромно Пелагићева реченица „да је био босански министар просвјете без указа владаочева“. (…)

Оснивањем Српске читаонице у Бањој Луци, најстаријој у србству било или не уз одобрење тадашњег босанског валије Шерифа Осман-паше, о чему су мишљења подељена и њен рад су разумљиво скривани „под аутономију Српске општине“ односно под аутономију православне цркве у Турском царству и њених општина (…) Одушевљен својим радом у Богословији и Српској основној школи и развијајући широку просветитељску и културну активност у Бањој Луци, Пелагић је отварање Српске читаонице образлагао тиме да је у Бањој Луци и Крајини било „народа православног српског много више него ли Срба турске и западне вјере“.

Како је Читаоница била уз сводове богословског завода и како је отворена и ради усавршавања питомаца Богословије и општег ширења просвете и културе, та достигнућа културних потреба српског грађанства нису остала без последица под притисцима турске власти. После затварања и осуде Васе Пелагића 1869. године, с почетком устанка Срба 1875. престале су да раде и Богословија и Читаоница. У току устанка, бањалучки зулумћари су запалили обе православне богомоље: и ону у Српској вароши, звену „Ћелија“ и ону на Ребровцу. Међутим, устаничка ватра је сагорела и турску вишевековну власт. Берлински конгрес је 1878. уместо турске поставио у Босни и Херцеговини  нову окупаторску власт Аутро-Угарске.

(Скраћени текст преузет из књиге др Ђорђа Микића „Српска читаоница у Бањој Луци“ Институт за историју Бања Лука 1999. године, 15-23 стр)

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *