УЧЕШЋЕ РИМОКАТОЛИЧКИХ СВЕШТЕНИКА У ГЕНОЦИДУ: Свештеник из Бусоваче Гујић Еуген убија православног свештеника

Подели:

Црква св. Анте у Бусовачи 1900. године

Код Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача под  бр. 12861. налази се изјава Шкобић Милке жене Ђорђа, родом из Сарајева, у којој говори о злочину свештеника Гујић Еугена:

„Мој зет Минић Миладин био је православни свештеник у Биљешеву код Зенице. Ја сам код њих била у посјети концем априла 1941. године и у ноћи 27. априла исте године дошла су у његову кућу 4 човјека од којих се један представио као доглавник Анте Павелића, Гујић Еуген, католички распоп из Бусоваче. С њим су били Бечиревић Незир, Шабановић Шабан и Херцеговац, чије име не знам. Сви су они из околине Лашве. Ја их лично нисам познавала, али ми је њихова имена рекла сестра, жена покојног Миладина Минића. Они су одмах ухапсили Миладина, док су се нама пријетили да из куће не смијемо изаћи, јер да ће доћи и нас убити. Том приликом тукли су и малтретирали моју мајку као и сестру, коју је Гујић ударио пушком у леђа и разбио јој 2 ребра. Мајка је исто била тучена. Том приликом пљачкали су и однијели све вриједне ствари које су нашли у кући. Миладина су извели из куће, док су мене и моју мајку Василију Шкобић, сестру Дивну и њено дијете затворили у једну собу. Одмах након њихова одласка из куће чули смо пуцањ. Одавле су отишли у православну цркву, коју су такођер опљачкали, а затим су се опет повратили с намјером да и нас убију, те су бацили ручну бомбу у стан, али како нису знали с њом руковати, иста није експлодирала. Послије овога су се изгубили. Ујутро, кад смо изашли из куће, како нисмо били ни од кога чувани, пред кућом смо нашли мртвог Миладина.“

То исто потврђује и Минић Дивна, жена покојног Миладина, у изјави коју је дала Државној комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача под бр. 12861, у којој уз остало каже:

„…Тада сам видјела што ће да се деси са покојним Миладином и замолила сам попа Гујића Еугена, да нас остави у животу, а све ствари нека носе. При томе сам клекла пред њега и склопила руке, али ме је он ошамарио и рекао да нема посла са женама“.

 

ИЗВОР: Joža Horvat, Zdenko Štambuk, Dokumenti o protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera, reprint izdanja iz 1946, Banja Luka, 2006.

ПРИРЕДИЛА: Редакција

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *