Врбаска бановина, „земља романтике“

Подели:

У туристичко-путописном чланку из 1937. године Врбаска бановина названа је „земљом романтике“. У тексту се наводе и велики туристички потенцијали Бањалуке, Јајца, Бихаћа, Гламоча…

Iz naftalina: Vrbaska banovina, "zemlja romantike" Foto: Banjaluka Webtv/YouTube, screenshot Ilustracija

Лист „Развитак“ из 1937. године пише о туризму у Врбаској бановини, једној од девет тадашњих управних области Краљевине Југославије, са сједиштем у Бањалуци. На почетку текста под насловом „Туризам и туристичка мјеста у Врбаској бановини“ аутор А. Декарис пише да је „огромни напредак технике за посљедњих неколико деценија омогућио човјеку брза и јевтина путовања“.

„Док је прије 30-40 година путовање било скопчано са великим издацима, напорима, дангубом па чак и опасностима, са савременим прометним средствима човјек путује брзо, јевтино и угодно. Развојем цивилизације порастао је и промет странаца. Не путује се само ради забаве, већ се путовања врше да се упознају поједини крајеви и људи у свим њиховим животним облицима.

Савремен човјек дошао је до сазнања да нема тога умјетничког пера које би могло дочарати живот једног народа, краја или земље у његовој свеукупности. Перо нам само репродукује живот у детаљима и пресјецима, а у нашој свијести остаје права слика само онда кад смо видјели и осјетили“, наводи аутор.

Овај путописни чланак је веома занимљив стога што, између осталог, износи и данас присутну тезу о томе да странци имају углавном погрешне представе о балканским државама и народима. Декарис наводи да се много пута лично освједочио „приликом боравка у најцивилизованијим земљама Европе“ да су „појединци, васпитани књигама и новинским извјештајима, имали сасвим чудно, посве нетачне и нејасне представе о нашој држави и народу, као и осталим, нарочито балканским државама и народима“.

„Било ради разоноде или других разлога који нукају људе на путовање по разним сусједним државама и прекоморским континентима, промет странаца расте из године у годину, а значају туризма као привредне гране и националне пропаганде посвећује се највећа пажња“, пише Декарис. Он наглашава да је за процват туризма важно испунити одређене услове, а најважнији чиниоци су природне љепоте, саобраћај и хотели, уједно истичући и важност историјских споменика, етнографије, фолклора те љубазности домаћина.

Врбаска бановина, наводи путописац, богата је и обдарена природним љепотама, а по „склопу и разноликости терена, народним ношњама и обичајима, оријенталном обиљежју и историјским споменицима представља ЗЕМЉУ РОМАНТИКЕ своје врсти, која је као створена да привлачи посјетиоце жељне да се нагледају природних љепота и особености становништва“.

Аутор туризам овог подручја описује термином „транзитни“, нарочито због тога што се посјетиоци задржавају врло кратко, а све је зато што ова област нема удобних хотела и осталих услова због којих би се посјетиоци дуже задржали у Врбаској бановини.

vrbaska banovina Foto: wikimedia

Туризам прије 80 година у Бањалуци, Јајцу, Гламочу…

Надаље, аутор се осврће на туристичка мјеста ове бановине. Прво издваја Бањалуку која „са својим природним љепотама, бујном флором, историјским споменицима, здравственим и културним установама, топлим љековитим врелима у Горњем Шехеру и прворазредним хотелима“ испуњава услове за развој туризма. Међутим, да би туризам цвјетао, потребно је уредити купалиште у Горњем Шехеру, те купатила на Врбасу, сматра он.

Друго мјесто у тексту заузима Јајце које спада у „најромантичнија мјеста наше државе“. „Ријетко се гдје на тако маленом комадићу земље сакупило толико природних љепота и историјских споменика“, наводи аутор, уз закључак да би Јајце требало да буде центар туризма Врбаске бановине, а није јер нема добрих и удобних хотела. Такође, туристима би требало омогућити лакши превоз, риболов и водени спорт.

У наставку се спомиње и Бихаћ, чији највећи проблем је непостојање хотела. „Једино постоји неколико гостиона са преноћиштем од којих је најпознатија Босна“, пише Декарис.

Сљедећа туристичка дестинација је Гламоч. „Гламоч лежи на надморској висини од 1000 метара. У најближој околици налазе се непрегледне шуме црногорице. Уз сам град налази се општински парк и шума ‘Бусија’ на површини од 18 хектара. Гламоч по својим природним љепотама заузима видно мјесто у нашем туризму. По свом положају (удаљен 50 км зрачне линије од Јадранске обале), привлачи многе посјетиоце са приморја“, наводи аутор текста из 1937. године.

Поред наведених, аутор као мјеста са туристичким потенцијалом наводи и Мраковицу, Млиниште, Оштрељ, као и бање Слатину Илиџу и Врућицу код Теслића.

Декарис за крај наводи неколико неопходних корака за бржи процват туризма – побољшање саобраћаја, подизање паркова, канализација, те отварање угоститељских објеката. Ту су и вањски услови, од којих је најважнија добра реклама.

„Врбаска бановина обилује крајевима и мјестима која не заостају по својим природним љепотама за мјестима која су проглашена туристичким, али помањкања осталих фактора она су потпуно заостала на том пољу. Скрајње је вријеме да се већ једном заоре на том неузораном пољу“, пише аутор.

…….

(Чланак „Туризам и туристичка мјеста у Врбаској бановини“ аутора Др. А. Декариса објављен је у листу „Развитак“, бр. 12, година ИВ, 1937. године. Текст за Мондо.ба приредили су сарадница портала Александра Савић и новинар Синиша Станић)

http://mondo.ba/a800420/Info/Press-izbor/Vrbaska-banovina-turizam-Zemlja-romantike.html

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *