Оснивачка скупштина Друштва „Пријатељи дјеце“ одржана је 26. октобра 1952. године у требињском Дому културе, са почетком у десет часова. Скупштину је отворио Хамдија Фазлиновић, управник Средњошколског ђачког дома.
Дневни ред оснивачке скупштине Друштва
У кратком излагању је нагласио да ће Друштво имати пред собом важан задатак на „васпитању дјеце, стварању њиховог моралног лика и изналажењу разних форми забавног и културног живота дјеце“.
Потом је предложен и једногласно усвојен сљедећи дневни ред: избор радног предсједништва и записничара, утврђивање значаја и задатака Друштва, усвајање правила Друштва и избор извршног и надзорног одбора.
Чланови радног предсједништва
Фазлиновић је за чланове радног предсједништва предложио Лутвију Муфтић, Милоја Станимировића и Даницу Ковачевић.
Овај су приједлог скупштинари једногласно прихватили, али и допунили утолико што је у радно предсједништво изабран и Фазлиновић. За записничаре су изабране Сока Илић и Јованка Савић.
„Разумљиво је“, наводи даље Фазлиновић, „да је ово велики и одговоран задатак и да узајамну помоћ морају пружити и родитељи дјеце као и будући чланови одбора дјеце“.
Скупштинари су били једногласни и приликом избора чланова Управног и Надзорног одбора.
Управни и Надзорни одбор
У Управни одбор су изабрани Милоје Станимировић, Изет Стринић, Мара Хаџовић, Слободанка Маричевић, Хамдија Фазлиновић, Марија Кнежевић, Рада Ковачевић и Перо Лукић, а у Надзорни одбор Станко Даниловић, Милојка Копривица и Абдурахман Арсланагић.
Сачувана свеска Записника са сједница данас свједочи да су сједнице одржаване редовно једном мјесечно и да сваку од њих прати записник. На сједницама су рјешаване многе занимљиве теме: од приређивања приредби у школама, излета, екскурзија, оснивања вртића и дјечијег диспанзера, прикупљања помоћи за сиромашну дјецу и изградње дјечијих игралишта до прослава Нове године.
Сједнице Друштва
Скупштина Друштва се састајала најмање једанпут годишње. Предсједник Скупштине је био официр ЈНА Милоје Станимировић, потпредсједник Хамдија Фазлиновић, управник Ђачког дома, секретар Марија Кнежевић, учитељица, а благајница Биљана Кнежевић, наставница осмољетке.
Друштво је имало многобројне секције: секцију за ручни рад, шаховску секцију, излетничку, фискултурну и хорску, секцију за мушки ручни рад, секцију трубача…
Друштво је показало изузетан успјех нарочито на плану васпитања и стварања културних навика код дјеце и подизања „патриотских осјећања према нашој социјалистичкој домовини и њеном руководству“, те продубљивању дружељубља међу дјецом, што је било веома важно, да би сјутра ова дјеца „постала савјесни и одговорни људи, а друштво са поносом оправдало сав свој рад“
Друштво је бринуло и о успјеху и владању дјеце. Помоћ је пружало слабим ученицима, улажући при томе велики труд.
Чланови Друштва учествовали су и у раду бројних савјетовања, најчешће о проблематици друштва, која су одржавана у Београду, Сарајеву и Мостару.
Друштво се старало и о здравственом и социјалном стању дјеце. У установама преко којих је извршавало своје задатке (школе, обданишта, домови…), Друштво се ангажовало на стварању што бољих услова за живот и рад са дјецом, од које се жели постићи тек толико да буду „корисни грађани наше стварности“.
„Преваспитавање родитеља“
Родитељи су често били предмет расправе на сједницама органа Друштва. Често недовољно активни, препуштали су сву бригу о дјеци школама и предшколским установама.
Један од важних задатака Друштва је било „преваспитавање родитеља“. Морамо узети у обзир да је ово било тешко вријеме, како за родитеље тако и за њихову дјецу. Бројна дјеца су потицала из јако сиромашних породица, те су често гладна и боса спремана у школу. Друштво је нарочиту бригу водило о овој дјеци. Кроз сједнице сазнајемо и о додјели награда сиромашним добрим ученицима. Награде су биле пешкир, марамица, калодонт, сапун, чешаљ, поткошуља и гаће, којима су се сигурно много радовали и што су у то вријеме ови малишани и знали добро цијенити.
Приредбе и прославе
Друштво „Пријатељи дјеце“ је водило бригу и о приредбама и прославама Нове године. Благајна је вриједно сакупљала новац за набавку новогодишњих пакетића.
Ево занимљивог податка са једне од сједница: Комисија је 20. децембра 1955. године одлучила да се у радњама „Соколовић“ и „Орјен“ у Требињу од прикупљених новчаних средстава набави 220 килограма бомбона, 2.220 чоколада, 2.200 кутија ратлука, 2.200 кутија кекса и 2.200 кесица за бомбоне, те креп-папир.
Школске и ваншколске активности
Такође, благајна је вриједно прикупљала и изналазила приходе који би помогли дјечје школске и ваншколске активности. Нарочито је тај рад и труд видљив око организовања већих екскурзија, излета, другарских вечери…
Друштво је показало изузетан успјех нарочито на плану васпитања и стварања културних навика код дјеце и подизања „патриотских осјећања према нашој социјалистичкој домовини и њеном руководству“, те продубљивању дружељубља међу дјецом, што је било веома важно, да би сјутра ова дјеца „постала савјесни и одговорни људи, а друштво са поносом оправдало сав свој рад“.
Приредила: Милијана Гобовић, архивиста Архив Републике Српске Требиње
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Zapisi-iz-Arhiva-Republike-Srpske-Trebinjsko-drustvo-Prijatelji-djece-I/179116.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.