Како незванично сазнајемо краљ Стефан Твртко I поништио је одлуку парауставног суда државне творевине. У тексту одлуке се између осталог наводи:
Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: „Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.“ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра чиниш о Господу моме Богу, и који тебе призивам у помоћ, јер моли твом твојом примих благодат од Господа Бога, и удостојен бијах вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру, и правилом (законом) царским све недостатке исправљајући и извршавајући у земљама богодарованог ми краљевства.
У Сарајеву су изненађени одлуком и апеловали су на високог представника да поништи одлуку самовоље очигледно просрпски оријентисаног краља као чин непризнавања воље најновијих ексклузивних Бошњана и страних оку… судија.
Из текста одлуке јасно је да се Твртко послужио примјером једне од својих ранијих повеља упућене Дубровчанима.
Краљ Стефан Твртко I је на захтјев Дубровчана 2. децембра 1382. године, укинуо трг соли смјештен под Новим у жупи Драчевици, поводом чега је издао ову повељу у Бишћу (насеље под градом Благајем) гдје је имао свој дворац. Дубровчани су свој захтјев правдали старим уговорима са „господом рашком“ по којима је продаја соли дозвољена само у: Дубровнику, Дријевима, Котору и Св. Срђу. Као насљедник круне Немањића, или како он сам наводи у повељи „првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева“ и баштиник традиција „прве“ господе односно „господе рашке“, Стефан Твртко је уважио захтјев Дубровчана. Вјерске формуле у овој повељи одишу православљем, па тако повеља започиње похвалом првомученику Св. Стефану, који је био заштитник Немањића, а којега је поштовао и Твртко и чак у његову славу саградио град, дајући му име Св. Стефан (данас Херцег Нови), и обраћа се Христу као „владици“ по угледу на православне химнографе.
Извјештачи са лица мјеста.
Предраг Лозо
Борис Радаковић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.