Даничићево четворојеванђеље

Подели:

index

Даничићево или друго београдско четворојеванђеље представља копију Никољског четворојеванђеља са којим показује и сличности у илуминацији. Рукопис се налази у Народној библиотеци у Београду под бројем 92, али је изгорео приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године.

Писано је на пергаменту крајем XIV вијека. Текстуално је блиско Никољском четворојеванђељу, али се са њим у потпуности не слаже. Имало је подјелу на Амонијеве и опширне главе. М. Сперански га убраја у ону групу четворојеванђеља која повезују старије Манојлово са млађим Никољским четворојеванђељем.

Недостајао је почетак рукописа, тако да се прва заставица налазила на почетку Марковог јеванђеља (л.39r). Та заставица у облику правоугаоника била је украшена стилизованим, доста примитивно обрађеним гранама са завршецима у облику палмета и лепеза. Иницијал З на почетку текста јеванђеља образује крилати змај сличан ономе у одговарајућем тексту Никољског четворојеванђеља.

Заставица на почетку јеванђеља по Луки (л.83r) образована је у облику надвратника и веома је слична одговарајућој заставици у Никољском четворојеванђељу. Украшена је такође уплетеним чворовима. Исто тако иницијал П је по својој шеми веома сличан истом иницијалу у Никољском четворојеванђељу.

Заставица на почетку јеванђеља по Јовану (л.164r) скоро је истоветна са одговарајућом у Никољском четворојеванђељу. Исто тако и иницијал И је скоро копија одговарајућег иницијала у Никољском четворојеванђељу. На листу који претходи почетку Јовановог јеванђеља је орао, симбол тог јеванђелисте.

index

У овом четворојеванђељу нема круна и љиљана, тако да се његова намјена не би могла преписати краљевом двору, као што је то предлагао А. Соловјев. По орнаменталним мотивима дјелимично сродна са Никољским четворојеванђељем, илуминација Даничићевог четворојеванђеља се разликује само стилизацијом.

 

ИЗВОР: Д. Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997; М. Харисијадис, Илуминација рукописа босанског поријекла у средњем вијеку, ГЛАС CCCLIV Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, књига 6, Београд 1988.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *