ИСТАКНУТЕ ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ БАЊАЛУКЕ – Александар Бојко

Подели:

20141026183703_269846

Аутор: Љиљана Радић

Александар Бојко, некадашњи професор сликања у Учитељској и Вишој педагошкој школи у Бањалуци, снимио је обиље материјала на аматерској филмској траци о предратној, ратној и послијератној Бањалуци и околини. Својим ангажовањем овај Бањалучанин заслужио је да буде уписан у историју седме умјетности, јер је 1940. године управо он својом аматерском филмском камером формата нормал 8 мм у боји снимио прве кадрове града.

Биографија

Овај академски сликар рођен је 7. априла 1896. године у Фочи, а његова породица се 1908. године доселила у Бањалуку. Школовао се у Венецији, Бечу и Београду, а био је човјек широког поља интересовања, свестрани умјетник којем су три страсти обиљежиле читав живот: сликарство, фотографија и филм. Завршио је београдску Краљевску умјетничку школу 1927. године, а исте године запослио се као учитељ вјештина у новооснованој бањалучкој Учитељској школи, док је касније радио на Вишој педагошкој школи и у Гимназији.

Бојко је 1909. године од оца добио фотоапарат, који је пронио кроз најбурнији дио живота. Иако самоук, Бојко је одлично овладао тајнама фотографије, што му је користило у Првом свјетском рату. Сусрет с камерама За вријеме боравка у Загребу 1919. године Бојко се изненада нашао међу глумцима одабраним за епизодне улоге у играном филму „Ковач распела“, што је у њему пробудило жељу да се дружи и са „живим“ фотографијама.

Ипак, на своју прву филмску камеру сачекао је пуних 19 година, све до 1938, када је купио агфа мовекс 8, малу аматерску камеру, истичу у бањалучкој Гимназији. Бојко је тада почео снимати породичне филмове, обилазећи град, његову ближу и даљу околину. Највише га је привлачио муслимански фолклор, па је снимао џамије, вјерске обреде, старе споменике отоманске културе.

Његова камера била је активна и за вријеме Другог свјетског рата, те је тако иза њега остало неколико стотина метара филмског материјала, на којем је снимљен живот Бањалуке и његових становника у окупираном граду.

Сматра се да је највреднији филмски материјал из периода прије и за вријеме Другог свјетског рата Бојко 1963. године поклонио тадашњем Архиву Босанске Крајине у Бањалуци, гдје се налазе и снимци Бањалуке послије савезничког бомбардовања у мају 1944. године. Притисак и прекид снимања Нова послијератна, комунистичка власт сумњичаво је гледала на Бојково бављење фотографијом и филмом за вријеме окупације.

Небројено пута позиван је у Комитет на информативне разговоре, што је највјероватније и разлог што Бојко није снимио ниједан једини кадар филмском камером у периоду од ослобођења Бањалуке па све до 1960. године.

Бојко се 1960. године вратио снимању покретних слика, новом, источноњемачком камером биљежећи различите догађаје: гледаоце на фудбалској утакмици на стадиону Борца, средњошколце са својом професорком, откривање споменика на Бањ брду, пазарни дан на тржници, воденице на Врбасу, слапове на ријеци Крупи у Крупи на Врбасу…

Камери је остао вјеран до гроба, у који је отишао у августу 1969. године у Бањалуци, у 74. години. Страхоте рата Александар Бојко је фотоапаратом снимио изузетно богат опус фотографија, на којима је забиљежио бројне страхоте Првог свјетског рата. На њима су забиљежени детаљи из великих битака, јуриши, војници у рововима, напади, разасути лешеви, војне параде. Бојко је снимио неколико стотина ратних фотографија.

Текст преузет са адресе: http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-XXIX-Aleksandar-Bojko/269846

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *