Облачан, не много хладан дан. Четрнаести дан муслиманске офанзиве на Купрес и исцрпљујућих битака са вишеструко надмоћнијим непријатељем.
Муслимани су наставили са нападима на свим правцима. Интензитет напада кулминирао је око подне. Стајао сам на Великој Плазеници, највишој тачки на купрешком ратишту, посматрао фронт који се испред мене простирао као на длану и ослушкивао застрашујући одјек битке.
Мјешао се звук дејства на хиљаде пушака, митраљеза, бомби и граната….Битка је била таква да се по диму који се дизао изнад шуме линија могла погледом пратити од Плазенице до Кукавичких врата.
У два сата послије подне, у јеку најжешће битке против муслимана, услиједио је жесток артиљеријски напад хрватске војске из правца Томиславграда на положаје ВРС на јужном и југоисточном дијелу Купрешке висоравни.
Значи, почело је. Битка за Купрес улази у завршну фазу. Мале су шансе да је добијемо, али човјек се наде посљедње одриче.
Са очигледном намјером да „спрже“ све испред себе и тако своју пјешадију поштеде јачих окршаја и губитака, за само неколико часова Хрвати су на положаје ВРС у Маловану, Равном и Рилићу, али и по цивилним циљевима у овим селима и граду Купресу, испалили на хиљаде граната, углавном из вишецјевних бацача ракета.
Од Малована и Рилића почели су да се дижу први стубови дима из погођених и запаљених објеката.
Из правца Звирњаче услиједио је тенковско-пјешадијски напад на Равно. Преко Јаворног врха снаге ХВО, чију је окосницу чинила Друга гардијска бригада, кренуле су у напад кроз Занаглинску шуму, с циљем да пресјеку пут Равно -Купрес, заузму Рилић и одсјеку снаге ВРС у Равном.
Хрвати су у напад кренули са три гардијске бригаде, десетак бојни, пуковнија и других јединица, чије је бројно стање било дупло веће од бројног стања свих јединица које је ВРС имала на Купрешкој висоравни. С једне стране вишеструко надмоћнији муслимани, с друге стране двоструко надмоћнији Хрвати.
Из Заповједи за напад Главног стожера ХВО види се да су Хрвати добро знали распоред, бројно стање и ватрену моћ 7. бригаде ВРС:
„На територији општине Купрес борбена дејства изводи 7. моторизована бригада која располаже са 4 топа 130 мм, 6 хаубица 122 мм, 6 хаубица 105 мм, оклопним батаљоном са 20 тенкова, од чега су 3 тенка М 84. На простору планине Виторог налази се ракетна база са ракетама земља-земља, радарским системом и системом за ометање.
Укупна јачина снага на простору Купреса у овом тренутку је око 2.000 војника. У питању су снаге великог борбеног искуства, свјесне стратешког значаја Купреса и имају за циљ задржати га по сваку цијену.
Ангажирањем српских снага на правцу напредовања наших постројби увелико би се нарушила борбена моћ ВРС у сјеверном дијелу купрешке опћине и тиме би Армија стекла реалне увјете за освајање града Купреса и остваривање њихових стратешких циљева.
Наше снаге (оперативна група Цинцар): 1. гардијска моторизована бригада, 2. бојна 2. гардијске моторизоване бригаде, 60. бојна ‘Лудвиг Павловић’, 22. диверзантски одред, 1. сатнија 3. гардијске моторизоване бригаде, 2. батаљон војне полиције, инжињеријски вод 42. домобранске пуковније, 55. домобранска пуковнија, 79. домобранска пуковнија, 80. домобранска пуковнија, 142. домобранска пуковнија, инжењеријска сатнија, 4. бојна војне полиције…., имају задаћу извршити напад и овладати ширим подручјем Купрешке висоравни и ослободити град Купрес“.
Из заповјести се види да је заповједништво ХВО за главни правац напада изабрало правац Паклине – Занаглинска шума – Брда, док су споредни правци били Стража – Равашница – Лалића бриг и Осјен главица – Володер – Ивазови врхови.
Због захтјева фронта према муслиманима, у Равном су биле остављене симболичне снаге ВРС, јачине једне чете, које су се, уз активан отпор, око 16 часова, повукле у правцу Рилића и Купреса.
За само неколико сати интензивних борби, Хрвати су без претрпљених губитака под своју контролу ставили све југоисточне висове на обронцима Купрешког поља.
У њихове руке пало је десетак војника и цивила, мјештана Равног.
Цијели дан хрватска артиљерија туче и висове изнад Вуковска, према Бугојну. Једино објашњење је да на тај начин желе да спријече напредовање муслимана и њихов улазак у село.
У рејону Малована, који је бранио батаљон из Гламоча, ојачан тенковима 7. бригаде, изостали су јачи пјешадијски напади, тако да није било помјерања линија фронта. Хрвати су знали да ће након избијање њихове војске у Рилић, ВРС бити принуђена да се, уз мало јачи притисак, повуче и из Малована.
Да би спријечила пад Рилића, команда 7. бригаде на тај правац убацује чету од 95 војника, која је тог дана стигла из Грахова и чету од 45 војника из Кључа. Те двије чете и војска која се повукла из Равног пред зору успјевају да запосједну линију Јелов Гај – Занаглина – Козја Глава.
Због новонастале ситуације наређено је да кључко-вуковски батаљон, који се нашао у клину између Хрвата и муслимана, под окриљем ноћи напусти Бућовачу и Вуковско и повуче се на линију Кукавичка врата – Козја глава. У три сата иза поноћи, 2. новембра, командант батаљона је обавјестио команду бригаде да је извршио задатак.
Након јучерашњег формирања Тактичке групе 1, на правцу према Вуковску, муслиманска команда је на десном крилу формирала и Тактичку групу 2, у коју су ушле 305. и Гардијска бригада, са задатком да наставе нападна дејства на Демировац (који брани чета Прве бањалучке противоклопне бригаде) Криж, Семешницу (које брани борбена група под мојом командом) и Јаворак и Јаворов под (које брани јединица из Шипова).
На Привији и Малим Вратима није било већих пјешадијских борби. Разлог је вјероватно синоћ постигнути хрватско-муслимански договор по којем муслиманске јединице морају да се зауставе на линији Демировац – Мала Врата – Мала Плазеница.
На Буковачу је стигла група „Пантера“, која је имала задатак да поврати јуче изгубљене положаје на Привији, али због компликовања стања на фронту према Хрватима нису предузимали никакву акцију.
По јачини и учесталости артиљеријске ватре овај дан је надмашио све претходне у рату на Купрешкој висоравни.
УНПРОФОР је саопштио да је тог дана на купрешком ратишту регистровано око 3.600 детонација из артиљерије великог калибра. Деведесет одсто тог челичног товара испаљено је на српске положаје.
Поподне је у Шипово дошао предсједник Републике Српске Радован Караџић, на састанак са политичким руководством Купреса, Јајца, Језера, Шипова, Доњег Вакуфа и Мркоњић Града. Састанку присуствује Младићев замјеник генерал Милан Гверо, још неколико генерала и високих официра ВРС.
Непосредно прије састанка, који је одржан у фабрици Алуминка, стигла је вијест да су Хрвати напали Купрес.
Караџић се прво обратио Митру Марићу, предсједнику општине Купрес:
„Марићу, можеш ли да успоставиш контакт са Хрватима? Имаш ли телефонску везу са њима“?
„Контакт са њима могу да успоставим само преко ‘вруће линије’, између наше војне команде у Купресу и њихове у Дувну. Али, само кад ми то војска дозволи“.
„Иди, позови их и реци им да прекину са нападом. Нисмо се тако договорили. Пренеси им, ако одмах не прекину са нападом, да ћемо им Дувно и Ливно сравнити са земљом. Чекаћу те да ми пренесеш њихов одговор“.
„Разумијем предсједниче“.
Присутнима је уши „запарала“ реченица: „Нисмо се тако договорили“.
Марић одлази у Купрес. У команди 7. бригаде га обавјештавају да је „врућа линија“ са Хрватима у прекиду, да Хрвати јаким снагама нападају и напредују на цијелом фронту.
Враћа се у Шипово, да о свему обавјести Караџића. У Алуминци га обавјештавају да је Караџић отпутовао за Бањалуку.
„Да ли је оставио некакву поруку, како да му се јавим“?
„Није ништа“.
Наставиће се
http://pressrs.ba/vijesti/ratni-dnevnik-1-novembar-1994-kupres-napalo-i-5000-pripadnika-hvo-01-11-2016-1